ISTRAŽUJEMO

IMUNITET I OKO:
Vodeće stručnjakinje otkrivaju kako imati zdravije oči i kakve veze s tim ima imuni sistem

Pišu: Jelena Petrinović-Dorešić, prim. dr. sc / Vinka Vukosav, dr.med

Jelena Petrinović-Dorešić, prim. dr. sc, specijalista oftalmolog, subspecijalista dečje oftalmologije i strabologije, Klinika za očne bolesti KBC Sveti Duh / Vinka Vukosav, dr. med, specijalista alergologije i kliničke imunologije, KBC Sestre Milosrdnice

Oči su ogledalo našeg emocionalnog i fizičkog stanja, otkrivaju nam neke bolesti i pre pojave drugih simptoma

Sve što znamo o brizi za zdravlje celokupnog organizma važi i za oči ili, još bolje rečeno, naročito za oči. Oči su, zapravo, direktni izdanak mozga. Za njihovo neometano funkcionisanje potreban je pre svega stalan priliv krvi bogate kiseonikom i hranljivim materijama jer je oko u odnosu na svoju veličinu jedan od metabolički najzahtevnijih organa u telu, ističe prim. dr. sc. Jelena Petrinović-Dorešić, specijalista oftalmolog Klinike za očne bolesti KBC Sveti Duh. Čak 90 posto informacija iz naše okoline primamo preko očiju. Očni mišići mogu da rade danju i noću bez odmora, i uz srce su najbrži i najopterećeniji mišić u telu. Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla sprečiti.

Zahvaljujući očima moguće je otkriti i neke druge bolesti jer one pokazuju simptome dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili reumatskih bolesti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo sami uticati i tako sprečiti bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, porodični lekari, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu – expert research hubu JGL-a – analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za celo telo.

Jelena Petrinović-Dorešić, prim. dr. sc, specijalista oftalmolog, subspecijalista dečje oftalmologije i strabologije, Klinika za očne bolesti KBC Sveti Duh

1. Šta oči govore o nama, koje se sve bolesti mogu dijagnostikovati pregledom oka?

Ne kaže se bez razloga da su oči ogledalo našeg ukupnog stanja, emocionalnog i fizičkog. Neretko se upravo pregledom očiju otkrivaju neke bolesti u organizmu koje još ne daju druge povezane simptome. Najčešće se susrećemo s alergijskim bolestima, ali ponekad se mogu otkriti i sistemske upalne bolesti vezivnog tkiva ili krvnih sudova, koje su znatno ozbiljnije i predstavljaju pretnju po opšte zdravlje. Znakovi bolesti pritom se ne moraju pojaviti istovremeno na očima i u drugim organima ili sistemima, nego posle nekog vremena, ponekad i po više godina. Ponekad pacijent već i zaboravi da je takve smetnje imao ranije i zato je u razgovoru s lekarom uvek potrebno detaljno proći prethodne bolesti ili smetnje.

Važno je napomenuti da staru medicinsku dokumentaciju od drugih lekara i specijalista, ako postoji, svakako treba sa sobom poneti oftalmologu na pregled očiju i vida. Već postavljene dijagnoze i rezultati laboratorijskih ispitivanja znatno menjaju i usmeravaju sam oftalmološki pregled. Često vlada mišljenje da se na oftalmološkom pregledu samo ispituje vid i prepisuju naočare, ali su upravo upalne imunološke bolesti primer da oči mogu biti zahvaćene u sklopu takvih sistemskih poremećaja.

2. Kako otkriti alergijski konjunktivitis?

Uobičajene smetnje povezane sa alergijskom upalom vežnjače oka (lat. conjunctivitis) jesu peckanje, suzno oko, crvenilo, oteklina kapaka i vežnjače i gotovo neizostavno svrab i posledično trljanje očiju. Iscedak iz oka po pravilu je sluzav, poput niti, i pomešan sa suzama. Prisutna je i pojačana osetljivost na jako svetlo, strujanje vazduha ili dim i prašinu u vazduhu. Često je uz te simptome prisutna i prehlada – bistri sekret iz nosa, svrab nosa i kijanje. Obično se smetnje javljaju nakon boravka u prirodi tokom toplog sunčanog dana kada je koncentracija polena u vazduhu najviša. Ako je osoba alergična na kućnu prašinu, grinje i dlaku kućnih ljubimaca, smetnje su najizraženije upravo u kontaktu s tepisima, zavesama, ćebadi, plišanim igračkama i sličnim materijalima, koji u sebi zadržavaju veću količinu takvih alergena. U poslednje vreme vidimo i porast alergija na konzervanse i hemijske sastojke u kozmetičkim preparatima i sredstvima za čišćenje.

Tokom kliničkog pregleda se otkrivaju upalni znaci na vežnjačama očiju – crvenilo, skupovi upalnih ćelija, sluzavi sekret i oteklina kože kapaka i vežnjače, usled čega ponekad nastaju ispupčeni mehurići u međukapačnom otvoru, što obično prestraši pacijente i njihovu okolinu. U težim slučajevima, upala može zahvatiti i rožnjaču, najčešće njen periferni deo neposredno uz beonjaču. Prve i najjednostavnije mere su sklanjanje s mesta visoke koncentracije alergena, umivanje hladnom vodom i korišćenje hladnih obloga koje smanjuju i simptome svraba i znakove upale. Ako su prisutni i znaci alergije u disajnom sistemu – otežano disanje, nadražajni kašalj, „sviranje“ u plućima – svakako je potrebno zatražiti pomoć lekara.

3. Koja je razlika između crvenog i roze oka i šta nam oko otkriva o alergijama?

Crvenilo je jedna od glavnih karakteristika upalnog odgovora organizma, a posledica je proširenja kapilara na mestu oštećenja. Žarko crvenilo vežnjače očiju obično je posledica bakterijske ili virusne upale, koju najčešće prati i sekret. U slučaju bakterijske upale, taj sekret je gust, gnojan, žućkasto-zelenkast, a u slučaju virusne upale više je sluzav i beličast. Takva upala obično nije praćena svrabom, već je više prisutan osećaj peckanja i bolova. Za razliku od takvog, žarkocrvenog oka, svetlije, ružičasto crvenilo vežnjača, sa staklastom, prozirnom oteklinom češće je povezano upravo s alergijom. Svrab je tu dominantan i glavni simptom.

Upala kod osoba koje su alergične nastaje veoma naglo nakon izlaganja alergenu, već unutar nekoliko sati, što je takođe razlikuje od upala koju uzrokuju bakterije i virusi. Kod tih upala se simptomi i znakovi javljaju postupnije, tokom dan, dva. I lečenje se razlikuje u zavisnosti od samog uzroka koji je doveo do upale. Kod alergija je ponekad dovoljno samo osobu skloniti iz okoline u kojoj je prisutan alergen da bi se simptomi upale povukli, a kod mikrobijalnog konjunktivitisa potrebno je specifično lečenje antibioticima ili virostaticima. Ako se alergija manifestuje i u nekom drugom organskom sistemu, poput disajnog sistema ili kože (kao osip, urtikarija), potrebno je potražiti savet o daljoj dijagnostici i lečenju od odgovarajućeg lekara specijaliste.

4. Kako se najbolje brinuti za zdravlje očiju?

Sve što i inače znamo o brizi za zdravlje celokupnog organizma važi i za oči ili, još bolje rečeno, naročito za oči. Oči su, zapravo, direktan izdanak mozga. Za njihovo neometano funkcionisanje potreban je pre svega stalan priliv krvi bogate kiseonikom i hranljivim materijama jer je oko u odnosu na svoju veličinu jedan od metabolički najzahtevnijih organa u telu. Zato je zdravlje krvnih sudova preduslov dobrog vida. Povišen krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest ili upalne bolesti krvnih sudova koje oštećuju njihove zidove, smanjuju protok krvi i dovode do njihovog pojačanog propuštanja, koje oštećuje mrežnjaču.

Osim toga, za urednu funkciju ćelija u mrežnjači, koje svetlosnu energiju pretvaraju u nervne impulse, potrebni su i određeni elementi poput cinka i selena, kao i jedinjenja karotenoida (lutein i zeaksantin) i vitamini C i E, koji ih štite od upalnog oštećenja slobodnim radikalima kiseonika. Hrana bogata zelenim lisnatim povrćem, bobičastim voćem, semenkama i orašastim plodovima, mahunarkama i nerafinisanim smeđim pirinčem u svakodnevnoj upotrebi pruža organizmu preko potrebne sastojke za uredno funkcionisanje očiju. U poslednje vreme faktori okoline kojima smo svakodnevno izloženi što zbog potrebe posla, što zbog razonode, a to je produženo gledanje u različite ekrane elektronskih uređaja, dodatno doprinose učestalosti pojave suvog oka i zamora očiju.

Klimatizacioni sistemi takođe doprinose iritaciji površine oka i zato je briga za zaštitu površine oka postala gotovo neizostavan deo svakodnevne higijene. Pritom je potrebno izbegavati sredstva koja sadrže konzervanse jer narušavaju prirodni integritet suznog filma oka i mikrobioma.

Vinka Vukosav, dr. med. specijalista alergologije i kliničke imunologije, KBC Sestre Milosrdnice

1. Kako najbolje voditi brigu o svom imunitetu?

Imunitet je sposobnost organizma da se odbrani od patogenih organizama – virusa, bakterija, parazita i gljivica, kao i njihovih toksina. Može se reći da je imunitet interaktivni sistem koji, ako dobro funkcioniše, neće dovesti do oboljenja, a isto tako neće dovesti ni do razvoja alergijskih reakcija iako smo izloženi alergenima. Znači, ako je naš imuni sistem zdrav, možemo očekivati kvalitetan život, a u suprotnom možemo biti podložni raznim infekcijama, a kod preterane aktivnosti i alergijama. Da bismo imali dobar imunitet, na nama je da promenimo životne navike. Živimo u vremenu kada smo izloženi svakodnevnim stresovima.

Redovna fizička aktivnost, pa i od samo pola sata, održavanje normalne telesne težine, uravnotežena ishrana, izbegavanje konzumacije alkohola i prestanak pušenja, dovoljne količine sna, pravovremeno postavljanje određenih dijagnoza i lečenje, vakcinisanje, izbegavanje stresa… samo su neke od životnih navika koje umnogome mogu promeniti naš imuni sistem i tako nam omogućiti bolji i kvalitetniji život. Vredi napomenuti i da preterano uzimanje antibiotika u ranom detinjstvu dovodi do narušavanja crevne mikroflore u vreme imunološkog razvoja, što bi takođe moglo da utiče na razvoj alergijskog fenotipa.

2. Šta možemo sami da uradimo da ne bismo dobili alergije?

Alergija je neuobičajen i neprimeren odgovor imunog sistema na različite faktore okoline tj. alergene. U zavisnosti od uzroka, alergije mogu biti sezonske i celogodišnje. Nažalost, u poslednje vreme alergijske bolesti su u značajnom porastu i bitno je istaknuti da značajnu ulogu u njihovom nastanku ima i nasledni faktor tj. genetska predispozicija, pa ako su roditelji atopičari, velika je verovatnoća da će i deca razviti alergiju (ipak, to nije pravilo). Velik uticaj na nastanak alergija ima i okolina, odnosno trajanje izloženosti određenom alergenu. Na nama je da promenimo životne navike ako primetimo da nam određeni faktori okoline smetaju.

Na primer, ako nam smeta polen, bitno je izbegavati boravak na otvorenom kada je koncentracija polena visoka (treba pratiti biometeorološku prognozu). Takođe je važno da se u tim situacijama ne koriste kontaktna sočiva, koja privlače alergene. Treba i izbegavati zadimljene prostorije ako smo primetili da nam smeta dim, a ako su kućni ljubimci uzrok alergija, bilo bi dobro držati ih van stambenog prostora. Ne smemo zaboraviti da kozmetika i lekovi takođe mogu biti uzrok alergija oka i tada ih je poželjno izostaviti iz upotrebe.

3. Šta znači da je oko imunološki privilegovan organ?

Određeni organi u našem telu imaju sposobnost tolerancije na antigene, a da pritom ne dođe do upalnog imunološkog odgovora. Takvi organi su imunološki privilegovani i u tu grupu ubrajamo središnji nervni sistem, testise, posteljicu, fetus i oči.

Da oko ima poseban odnos s imunim sistemom otkriveno je četrdesetih godina prošlog veka, kada je primećeno da transplantati stranog tkiva postavljeni u prednju komoru oka nisu odbačeni, što će posle rezultirati time da je oko organ s izuzetno niskom stopom odbacivanja transplantovanih rožnjača. Imunološka privilegovanost je evolutivno prilagođavanje, aktivan proces u kojem specijalizovana tkiva i imuni sistem sarađuju u pružanju imunološke zaštite bez rizika od imunopatogenetske povrede tkiva. Ona ima za cilj da zaštiti osetljive organe od snažne upale koja može smanjiti njihovu funkciju i ugroziti dobrobit pacijenta.

Postoji nekoliko mehanizama zaduženih za privilegovanost, a to su anatomske, ćelijske i molekularne barijere, imunološka tolerancija i imunološki supresorno intraokularno mikrookruženje. Narušavanjem jednog od tih mehanizama dolazi do patoloških zbivanja, što može dovesti do oštećenja pojedinog organa, u ovom slučaju oka, a ako se na vreme ne primeti i ne reaguje adekvatnim lečenjem, i gubitkom vida.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više