ISTRAŽUJEMO

Neotkrivene očne bolesti u dojenačkom, predškolskom i ranom školskom uzrastu imaju nepopravljive posledice na razvoj vida

AUTOR: MANCA TEKAVČIČ POMPE, DOC. DR. MED.

doc. dr. med, specijalistkinja dečje oftalmologije, načelnica Odeljenja za pedijatriju Klinike za očne bolesti UKC Ljubljana

Oči su važan deo našeg tela i za njih možemo najviše učiniti ako živimo zdravim životom.

Iako za razvoj detetovog vida najviše možemo učiniti u najranijem uzrastu, elektrofiziološka ispitivanja su pokazala da se čak i do 20. godine života oblikuju neuronske veze i optimizuje vidni put. Vrlo je važno sprečiti nastanak kratkovidosti kod dece, što postaje sve veći problem dece školskog uzrasta. Kako pravovremeno reagovati na prve simptome koji upućuju na probleme s vidom kod dece, za X-Lab JGL-a objašnjava ugledna oftamološkinja, doc. dr. med. Manca Tekavčič Pompe.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, ukupno 2,2 milijarde ljudi u svetu imaju neku bolest oka, a ona se mogla sprečiti kod najmanje milijardu osoba. Osim starenja i genetskih predispozicija, na zdravlje oka utiču i mnogi drugi faktori na koje sami možemo delovati kako bismo sprečili nastanak bolesti i zaštitili svoje zdravlje. Upravo su se zato prvi put u JGL istraživačkom centru X-Lab okupili vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, porodični lekari, farmaceuti i inženjeri kako bi analizirali najnovija istraživanja i sveobuhvatnim pristupom otkrili kako se ispravno brinuti za zdravlje oka i zašto je to važno za celo naše telo.

1. Pri rođenju naš vid nije u potpunosti razvijen. Šta to znači, na koji način i dokad se vid razvija?

Zdravom novorođenčetu su razvijene oči, vidni put i centar za vid u mozgu, ali njegovo čulo vida još nije bilo izloženo spoljašnjim nadražajima pa tek mora da „nauči“ da ga upotrebljava. U prvim danima života novorođenče pogledom prati veće predmete, a već za nekoliko nedelja svesno odgovara osmehom kada ugleda majčino lice. Majka od samog rođenja učestvuje u uspostavljanju očnog kontakta s bebom, u početku je to uglavnom tokom hranjenja kada novorođenče pomno promatra majku. Svi opisani odgovori na vizuelne nadražaje mogu se razvijati nešto sporije i postupno, u zavisnosti od deteta, ali sa šest nedelja bi sve bebe trebalo da imaju kvalitetno ostvaren očni kontakt s majkom, da joj se svesno smeju kad je vide iako im se ona ne obraća, kao i da pogledom prate velike predmete. U najranijem uzrastu, beba voli da posmatra kontrastne crno-bele uzorke, a tek nešto kasnije privlače je boje i lica.

Već u predškolskom uzrastu vizuelna percepcija postupno dobija obeležja vida odraslih osoba. Zbog toga, neotkrivena refraktivna greška oka ili druge neotkrivene bolesti oka u dečjem predškolskom i ranom školskom uzrastu mogu imati nepovratne posledice na razvoj vida. Ovde se posebno misli na ambliogeni faktor rizika koji se razvija sve do 15. godine života. U tom razdoblju, izuzetno je važno uočiti potencijalne ambliogene faktore rizika i pravilno ih lečiti, npr. podsticati korišćenje „lenjog“ oka tako da se pokriva zdravo oko, dovoljno rano otkriti i operisati urođenu kataraktu (sivu mrenu), prepisati detetu odgovarajuće naočare nakon pregleda vida (merenja refrakcije u cikloplegiji) i sl.

Iako za razvoj detetovog vida najviše možemo učiniti u najranijem uzrastu, elektrofiziološka ispitivanja su pokazala da se čak i do 20. godine života oblikuju neuronske veze i optimizuje vidni put.

2. Koji su to znakovi koje bi roditelji trebalo da prate i proveravaju, a koji upućuju na zdrav razvoj oka?

U najranijem razdoblju roditelji treba da obrate pažnju na to kako novorođenče reaguje na vizuelne nadražaje: da li prati predmete do šeste nedelje života, da li je uspostavilo dobar očni kontakt s majkom, da li prepoznaje majčino lice i smeje joj se? U prvoj godini života, čest problem je i prekomerno suzenje očiju, pa tako i upala vežnjače. Uzrok je suženje suznog kanala koji povezuje oko s nosom. Kod velike većine dece suzni kanal uredno se formira, roditelji samo treba redovno nekoliko puta dnevno da masiraju suznu kesicu na šta im ukazuje pedijatar. Vrlo važan pokazatelj zdravih i pravilno razvijenih optičkih medija je i simetričan „efekat crvenih očiju“ u zenicama. Zato predlažem roditeljima da svoje dete fotografišu telefonom ili fotoaparatom s uključenim blicom i isključenom opcijom „korekcija crvenih očiju“.

Kasnije je u predškolskom uzrastu važno da roditelji obrate pažnju na detetovo škiljenje, naprezanje očiju, okretanje očiju ili zakretanje glave kada dete želi nešto tačno da vidi. Svi opisani znakovi zahtevaju oftalmološki pregled.

3. Kako to da očima nikad nije potreban odmor, a cilijarni mišić u oku koji izoštrava sliku je najmanji i najaktivniji mišić u telu?

Tvrdnja da očima ne treba odmor nije sasvim tačna. Svi znamo situacije kada smo uveče jako umorni i teže fokusiramo sliku ili se teže usredsređujemo na vizuelni nadražaj, ili kada celi dan gledamo u ekran, pa nas oči počnu upozoravati tako da se javlja osećaj peska u očima. Istina je, međutim, da se ne može svesno upravljati sitnim mišićima na rubu zenice koji otvaraju i zatvaraju zenicu i tako regulišu količinu svetlosti koja ulazi u oko. Njima upravljaju živci, pa se zenica širi, na primer, kada smo uplašeni (otuda i izreka „u strahu su velike oči“).

Oba mišića na rubu zenice, dilatator i sfinkter, takođe reaguju na količinu svetlosti u okolini. Kada ima puno svetla, zenica se skuplja (aktivira se sfinkter) i tako sprečava da previše potencijalno štetnog svetla dopre do mrežnjače. Kad ima malo svetla, zenica se širi (aktivira se dilatator) da bismo mogli bolje da vidimo u mraku. S ove tačke gledišta, istina je da oko nikada ne odmara.

4. Kako oko stari? Imamo sve manje suza. Šta se još događa s našim očima i vidom s godinama?

Najlakši način na koji sebi možemo predstaviti starenje oka jeste taj da dolazi do smanjenja elastičnosti njegovog tkiva. Starenje oka obično primetimo kada više ne vidimo nešto što smo nedavno mogli da vidimo. Razlog je slabljenje akomodacijske sposobnosti oka, što znači da naš akomodacijski aparat više ne može da se prilagodi određenim udaljenostima za vreme čitanja kao što je mogao nekada. Neko vreme taj problem možemo kompenzovati dobrim osvetljenjem, ali vrlo brzo ćemo morati da nabavimo naočare za čitanje. Osim akomodacijskog aparata, starenju su podložna i druga tkiva i strukture oka.

Površina oka postaje sve više suva, a sočiva su tvrđa i tada se lako može razviti starosna makularna degeneracija ili nešto slično tome. S obzirom na to da je životni vek stanovništva sve duži, sa sigurnošću možemo reći da će navedeni problemi starenja oka biti sve češći.

5. Kako na jednostavan način možemo zaštititi zdravlje očiju?

Oči su važan deo našeg tela i za njih možemo najviše učiniti ako živimo zdravim životom.
Zdrav život znači dovoljno kretanja i sna, zdravu, redovnu i raznoliku ishranu, kontrolisanje stresa i izbegavanje navika kao što su pušenje i prekomerna konzumacija alkohola. Međutim, oči moramo posebno zaštititi pri obavljanju poslova kod kojih su često izložene oštećenjima (npr. košenje trave kosilicom, zavarivanje i slično). Zaštitite oči od sunca sunčanim naočarima koje ne propuštaju štetne zrake svetlosti. Prilikom dužeg rada ispred ekrana moramo biti svesni da refleksno manje trepćemo i tako povećavamo suvoću površine oka, pa se u takvim slučajevima preporučuje primena kapi za vlaženje oka.

Vrlo je važno sprečiti nastanak kratkovidosti kod dece, što postaje sve veći problem dece školskog uzrasta. Treba se pridržavati pravila 20–20–2: posle svakih 20 minuta naprezanja očiju, dete bi 20 sekundi trebalo da gleda u daljinu, a svaki dan bi po dva sata trebalo da provede na prirodnom izvoru svetla.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više