ISTRAŽUJEMO

Uticajni oftalmolog otkriva kako na vreme otkriti glaukom, bolest oka bez simptoma koja može dovesti i do slepoće

Piše: Rašeljka Tadić, dr. med.

dr med, specijalista oftalmolog, KBC Sestre milosrdnice

Nakon mrene, glaukom je drugi vodeći uzrok slepoće u svetu, ali je najčešći uzrok nepovratnog gubitka vida

— 12.10.2021. / 6 min čitanja

Oštećenje vida nastalo zbog glaukoma je nepovratno, pa su rano prepoznavanje bolesti, dijagnostika i ispravno lečenje veoma važni. Budući da učestalost glaukoma raste s godinama, a najčešće nema nikakvih simptoma, svim osobama nakon 40. godine preporučuje se odlazak na redovne oftalmološke preglede s merenjem očnog pritiska. Posebno se to odnosi na osobe koje u porodici imaju obolele od glaukoma, ističe dr med. Rašeljka Tadić, specijalista oftalmologije u KBC-u Sestre milosrdnice.

Od 2,2 milijardi ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla preduprediti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo delovati sami i tako prevenirati bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Hrvatskoj, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, lekari opšte prakse, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu, expert research hubu JGL-a, analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za naše celo telo.

1. Što je glaukom i kako nastaje?

Glaukom je bolest očnog nerva koja dovodi do neprimetnog i postupnog propadanja vidnog polja. Ako se ne leči, može dovesti do slepoće. Nakon mrene, glaukom je drugi vodeći uzrok slepoće u svetu, ali je najčešći uzrok nepovratnog gubitka vida. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih od glaukoma do 2030. porašće sa 76 na 95,4 miliona ljudi. Reč je o bolesti koja se može javiti u svim starosnim dobima, ali se najčešće javlja nakon 40. godine. Očni nerv se sastoji od nervnih vlakana koja prenose informacije iz oka u mozak, gde se stvara slika koju gledamo. Oštećenje tih nervnih vlakana dovodi do pojave slepih tačaka u vidnom polju, a oštećenjem svih nastupa slepoća. Kod glaukoma oštećenje tih nervnih vlakana najčešće nastaje kao posledica poremećenog normalnog protoka tečnosti u oku. Sa zadržavanjem tečnosti u oku raste očni pritisak i to stanje se naziva povišen očni pritisak ili očna hipertenzija. Visok očni pritisak, tokom dužeg vremena, pritiskom na nervna vlakna očni nerv dovodi do njihovih propadanja, što rezultira glaukomskim oštećenjem vidnog polja.

2. Šta još osim visokog očnog pritiska može uzrokovati glaukom?

Povišen očni pritisak smatra se važnim činiocem rizika za nastanak bolesti, ali ne i jedinim. Starija životna dob, visoka kratkovidnost, rasna pripadnost i nasleđe, takođe, imaju značajnu ulogu. Iako je vrednost očnog pritiska najvažniji činilac rizika za razvoj i napredovanje glaukoma, kod deset posto pacijenata s normalnim vrednostima očnog pritiska ipak dođe do razvoja glaukoma. Zavisno od mehanizma nastanka, razlikuje se nekoliko vrsta glaukoma. Najčešći oblik glaukoma je glaukom otvorenog ugla s visokim pritiskom. Kada je očni pritisak u granicama normalne, radi se o glaukomu normalnog pritiska. Akutni glaukom, kod kojeg su prisutni jak bol i glavobolja, nazivamo glaukom uskog ugla. Glaukom može biti prisutan i od rođenja – to je kongenitalni glaukom. Takođe može nastati kao posledica drugih bolesti oka, kao što su povrede, upale i uznapredovali dijabetes.

3. Koji su simptomi? Kako možemo prepoznati glaukom?

Najčešće glaukom nema simptome. Neki pacijenti s glaukomom uskog ugla mogu imati jake napade bola i crvenila oka sa zamagljenim vidom i glavoboljama, ali većina nema nikakvih simptoma. Oštećenja očnog živca su spora te na početku ne zahvataju periferiju vidnoga polja, koje se postupno sužava. Centralni vid tj. vidna oštrina može dugo biti očuvana, zbog čega pacijenti nisu svesni propadanja vida. Iako pacijenti još ne opažaju nikakav vidni defekt, on se može otkriti samo oftalmološkim pregledom. Bolesnik će moći da primeti probleme s vidom, ali tek u fazi kad nastupe veća oštećenja očnog živaca, kada je, nažalost, i gubitak vidnog polja nepovratan. Upravo je to ono što čini glaukom opasnim i zbog čega ga nazivamo tihim ubicom vida. Ako se glaukom na vreme ne otkrije i ne leči, može završiti slepoćom. Jedini način ispravnog otkrivanja bolesti jesu oftalmološki pregledi koji uključuju merenje očnog pritiska i pregled očnog živca, koji dalju preciznu dijagnostičku obradu, a ona uključuje pregled očnog ugla, pregled vidnog polja i procenu stanja vlakana očnog živca, odnosno nerva.

4. Koje su normalne vrednosti očnog pritiska i kako ga možemo meriti?

U oftalmološkim ambulantama se tokom kompletnog oftalmološkog pregleda vrednost očnog pritiska određuje metodom Goldmannve aplanacijske tonometrije, koja je u svetu opšteprihvaćeni zlatni standard. Reč je o kontaktnoj metodi u kojoj tonometar dodiruje anesteziranu očnu površinu. Normalna vrednost očnog pritiska merena ovom metodom iznosi od 10 do 21 mmHg. Danas postoje i druge beskontaktne metode merenja, koje se, iako su praktične, do sada nisu pokazale pouzdanima. Važno je naglasiti da samo merenje očnog pritiska nije dovoljno za potvrdu ili isključivanje dijagnoze glaukoma. Potrebno je napraviti kompletan oftalmološki pregled, tokom kojega će oftalmolog proceniti rizik i potrebu za dodatnim dijagnostičkim postupcima.

5. Kako se glaukom leči?

Oštećenje vida uzrokovano glaukomom je nepovratno, ali se može sprečiti i zaustaviti pravovremenim lečenjem. Glaukom se može lečiti lekovima (kapima), laserom ili operativno, što zavisi od njegove vrste i oštećenja vida u trenutku kada je dijagnostikovan. Lekovi u obliku kapi deluju na snižavanje očnog pritiska, što usporava dalje propadanje vidnog polja, te bi se, nakon što su jednom prepisani, morali koristiti bez prestanka ceo život. Moraju se uzimati svakodnevno, u odgovarajućoj dozi. Osim željenog učinka, kapi imaju i neke nuspojave kao što su osećaj peckanja, crvenilo oka i promene boje očiju. Posebno su izazov u lečenju pacijenti koji istovremeno pate od sindroma suvog oka. Postoji veliki izbor antiglaukomskih lekova na tržištu, pa ako pacijent ne podnosi neke od njih, mogu mu se prepisati drugi. U slučaju neuspeha ili netolerancije medikamentoznog lečenja, glaukom se može lečiti i hirurški.

6. Kako je suvo oko povezano s glaukomom?

Danas se procenjuje da gotovo 1,4 milijarde ljudi u svetu boluje od sindroma suvog oka. Reč je o bolesti s raznolikim simptomima poput osećaja stranog tela u oku, osećaja peska u oku, žuljanja, peckanja, suzenja, nelagode, crvenila oka, povremenog zamućenja vida i preosetljivosti na svetlo. Suve oči mogu ozbiljno narušiti kvalitet života, pa se kod pacijenata s glaukomom istovremeno može otežati njegovo lečenje. Razlog je što korišćenje antiglaukomskih kapi pogoršava simptome suvog oka, koji mogu biti toliko izraženi da se pacijenti najčešće odluče da prekine terapiju, a to može dovesti do ozbiljnih posledica po vid. Antiglaukomske kapi sadrže aktivne sastojke i pomoćne stvari, a neke i konzervanse. Konzervansi, npr. benzalkonijum-hlorid, održavaju kapi sterilnima, no istovremeno doprinose oštećenju očne površine i suznog filma, čime pogoršavaju simptome suvog oka. Saradnja između pacijenta i oftalmologa ključna je za pravilno lečenje oba stanja.

Glaukom se mora lečiti kako bi se sprečila slepoća, a sindrom suvog oka se mora lečiti kako bi se očuvalo zdravlje očne površine, kvaliteta vida i života. Lečenje pacijenata koji boluju od glaukoma i sindroma suvog oka obično uključuje korišćenje kapi za oči, pa je odabir najbolje kombinacije ključan za uspeh. Danas su na tržištu na raspolaganju brojne antiglaukomske kapi bez konzervansa koje se prepisuju ovakvim pacijentima, kao i pacijentima pre operacije glaukoma. Uz antiglaukomsku terapiju, pacijentima se prepisuje svakodnevno korišćenje veštačkih suza bez konzervanasa i redovna higijena obrva za lečenje sindroma suvog oka. Radi smanjivanja faktora koji doprinose pogoršavanju simptoma suvog oka, savetuje se vlaženje prostorija, izbegavanje neprekidnog rada za računarom, odgovarajuća klimatizacija i grejanje prostora. Time se poboljšava stanje očne površine, što je vrlo važno i za uspeh eventualnog hirurškog lečenja glaukoma.

7. Šta je najvažnije što možemo učiniti za bolje zdravlje očiju i kako živeti s glaukomom?

Borba protiv slepoće uzrokovane glaukomom započinje edukacijom, pa se svake godine u martu obeležava Svetska nedelja glaukoma. Oštećenje vida nastalo zbog glaukoma je nepovratno, pa su rano prepoznavanje bolesti, dijagnostika i pravovremeno lečenje posebno važni. Budući da učestalost glaukoma raste s godinama, a najčešće nema nikakvih simptoma, svim osobama nakon 40. godine preporučuje se odlazak na redovne oftalmološke preglede s merenjem očnog pritiska. To se posebno odnosi na osobe koje u porodici imaju obolele od glaukoma. Jednom utvrđen glaukom zahteva redovne oftalmološke kontrole. Učestalost kontrolnih pregleda određuje oftalmolog na osnovu kliničkog pregleda, kao i prema delotvornosti terapije. Lečenje glaukoma mora biti timsko, pa uključuje i oftalmologa i pacijenta. Oftalmolog treba da prepiše i objasni pravilan način korišćenja kapi, a pacijent se mora svakodnevno i disciplinovano pridržavati terapije i dolaziti na redovne kontrole. To je jedini način za postizanje cilja – očuvanja zdravlja očiju, kvalitetnog vida i sprečavanja nastanka slepoće.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više