Prema definiciji, glaukom je progresivno oštećenje očnog živca ili, drugim rečima, progresivna optička neuropatija. Bolest je obično asimptomatska i ljudi nisu svesni da je imaju sve dok ne uznapreduje. Vidna oštrina se tokom bolesti dugo može zadržati, a bolest može biti asimetrična (u uznapredovalom stadijumu na jednom oku, a u početnom stadijumu na drugom), pa se pri gledanju s oba oka ne uočavaju promene. Zbog glaukoma pacijenti najčešće ne vide crne mrlje u vidnom polju, već imaju takozvane negativne skotome – ispade vidnog polja kojih pacijent nije svestan i otkrivaju se tek tokom pregleda. Kod uznapredovalog glaukoma pacijenti često kažu da zamagljenije vide, ili primećuju da deo slike nedostaje, ili da je deo slike zamagljeniji. Zato se glaukom zove i „podmukli kradljivac vida“. Po tome je sličan šećernoj bolesti jer polovina ljudi s glaukomom ne zna da ga ima.

Osobe s glaukomom u porodici (najbliži rođaci prve generacije – roditelji, braća i sestre) imaju devet puta veću verovatnoću za razvoj glaukoma od osoba bez porodične anamneze. Najčešći oblik glaukoma u Evropi jeste primarni glaukom otvorenog ugla koji nema promenjen jedan gen, već više njih. To znači da su uključene mnoge varijante gena koje su takođe prisutne u zdravoj populaciji. Svaka varijanta ima mali efekat na razvoj bolesti, ali u kombinaciji s faktorima rizika za razvoj glaukoma (npr. visoki očni pritisak) doprinosi razvoju glaukoma. Zbog toga nije utemeljeno genetsko testiranje za predviđanje rizika za razvoj glaukoma ili njegovog toka.

U nekim slučajevima, genetsko testiranje je ipak korisno, na primer, za mlađeg člana porodice čiji članovi imaju teški oblik glaukoma koji se rano javlja. U takvim retkim slučajevima (4–6% svih oblika primarnog glaukoma otvorenog ugla) potrebno je genetsko testiranje članova porodice kako bi se identifikovala mutacija u genu za miocilin, odgovornom za porodični glaukom. Ako mlađi član porodice nema ovu mutaciju, tada je njegov rizik od razvoja glaukoma isti kao i kod drugih ljudi u populaciji i ne zahteva strogo praćenje. Međutim, ako se otkrije prisustvo mutacije, neophodne su redovne kontrole i rano lečenje početnog stadijuma glaukoma.

Jedini dokazano efikasan tretman jeste snižavanje očnog pritiska, čime se usporava brzina pojavljivanja i napredovanja glaukoma. Očni pritisak se snižava kapima za oči, laserom ili hirurškim zahvatom na nivo siguran za oko pacijenta (tzv. ciljani očni pritisak), pri čemu se očekuje usporavanje napredovanja glaukoma i održavanje dovoljno dobrog vida tokom celog života. Najrizičniji faktor za razvoj slepila od glaukoma predstavlja (pre)kasno otkrivanje bolesti, kada je većina vlakana očnog živca odumrla.

Kod novodijagnostikovanog glaukoma, lečenje najčešće započinje kapima za oči, koje snižavaju očni pritisak smanjenjem stvaranja očne vodice u oku i/ili povećanjem njenog odlivanja iz oka. Za većinu pacijenata potrebno je doživotno lečenje, pa je njihova uključenost u proces lečenja veoma važna. Uopšteno, uključenost pacijenata u proces lečenja slabija je kod hroničnih asimptomatskih bolesti nego kod akutnih (na primer, kod upale pluća). Nepravilna upotreba kapi, preskakanje upotrebe i prekid lečenja zabeleženi su u više od polovine pacijenata s glaukomom, a kod onih s novodijagnostikovanim glaukomom samo je četvrtina pacijenata nastavila lečenje u prve dve godine. Ako pacijent ne uzima redovno kapi za oči, očni pritisak više oscilira, što uzrokuje jače oštećenje očnog živca. To je potvrđeno i u sedmogodišnjem istraživanju prema kojem je proces napredovanja glaukoma brži što je procenat propuštenih primena doza kapi veći.

Najvažniji faktori za nastanak primarnog glaukoma otvorenog ugla (najčešći oblik glaukoma u Sloveniji) jesu: povišen očni pritisak, uzrast iznad 65 godina, tanja središnja debljina rožnjače, prisustvo glaukoma u porodici, visoka kratkovidost, pripadnost afričkoj etničkoj grupi i srčane bolesti.

Druga važna grupa je grupa s primarnim glaukomom zatvorenog ugla pri kojem nastaje visoki očni pritisak zbog otežanog odliva očne vode u oku. U Evropi je ovaj oblik glaukoma deset puta ređi od primarnog glaukoma otvorenog ugla. Faktorima rizika za primarni glaukom zatvorenog ugla pripadaju: uzrast od oko 60 godina, žene, rasa (Azijci i Inuiti), porodična anamneza, izražena dalekovidost i manji oblik oka.

Glaukom se može dijagnostikovati pre gubitka vida. Ako se otkrije dovoljno rano, optimalnim smanjenjem očnog pritiska i praćenjem pacijenta može se sprečiti ili znatno usporiti pogoršanje glaukoma i održati dobra funkcija vida. Glaukom se dijagnostikuje pregledom oka, a uključuje merenje očnog pritiska, pregled očiju procepnom lampom i pregled očne pozadine. Promene karakteristične za početni stadijum glaukoma često se ogledaju u pozadini oka – na izlazu očnog živca iz oka pre nego što se pojave prvi ispadi u vidnom polju. Tada pacijenti još nemaju smetnje. Snižavanjem očnog pritiska na vrednost sigurnu za oči i praćenjem pacijenta može se sprečiti napredovanje glaukoma.

Budući da je prevalencija glaukoma niska (prosečna prevalencija je 2‒3% u uzrastu od 40 do 80 godina), sprovođenje programa skrininga nema smisla. Povišeni očni pritisak (iznad 21 mmHg) nije dijagnostički kriterijum, već samo faktor rizika za razvoj glaukoma. Kod 2/3 pacijenata s novodijagnostikovanim glaukomom očni pritisak je pri prvom pregledu bio statistički normalan. Zato je važno da osobe s glaukomom u užoj porodici posete oftalmologa pre 35. godine života. Drugima je potreban temeljan pregled oka prilikom propisivanja prvih naočara za čitanje (oko 40. godine) i barem svaki put kod menjanja dioptrije. Uz određivanje vidne oštrine na daljinu i blizinu, pregled oka uključuje i merenje očnog pritiska, pregled procepnom lampom i pregled očne pozadine. U slučaju sumnjivog izgleda papile iza glaukoma, potreban je pregled vidnog polja.

Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju na to da uravnotežena ishrana može zaštititi naše oči i sprečiti nastanak glaukoma. Neke hranljive materije poput vitamina A, B2 i B3 t omega-3 masnih kiselina mogu imati zaštitni efekat. One se mogu naći u svežoj šargarepi, kelju, orasima, breskvama i masnoj ribi (npr. sardinama). Rizik od razvoja glaukoma može se umanjiti redovnim aerobnim vežbanjem (hodanjem, vožnjom bicikla, aerobikom), čime se očni pritisak održava pod kontrolom.

(Prikazani sadržaj je rezultat samostalnog kliničkog iskustva i stručnog rada autora i ne izražava nužno mišljenje i stav naručioca.)