Simptomi kao što su umorne oči, peckanje/bockanje, osećaj stranog tela ili peska u očima, povremeno crvenilo, suzno oko, svrab ili povećana osetljivost oka često su povezani s boravkom u klimatizovanim prostorijama, nošenjem kontaktnih sočiva, iritacijom od šminke, vetrom ili dugotrajnim gledanjem u različite ekrane. Ponekad se simptomi mogu javiti i kao nuspojava određenih lekova. Pojava navedenih simptoma nije zabrinjavajuća ako do nje dolazi povremeno.

Evo kako olakšati sebi: unosite dovoljno vode u organizam, osigurajte dovoljno sna, povremeno odmorite oči od kontaktnih sočiva nošenjem naočara, korišćenjem veštačkih suza za vlaženje očiju i suzbijanje osećaja suvoće, održavanjem higijene očiju, nošenjem sunčanih naočara, korišćenjem ovlaživača vazduha. Kod izraženijih simptoma pomažu i tople obloge, koje podstiču lučenje sekreta bogatog lipidima iz Meibomovih žlezda.

Prilikom dužeg izlaganja dimu može doći do crvenila, iritacije, suznog oka i osećaja stranih predmeta u oku.
Preporuka je izbegavati trljanje očiju jer to može pogoršati iritaciju. Ako nosite kontaktna sočiva, izvadite ih dok se oči ne odmore jer ste s njima dodatno skloni iritaciji. Isperite oči veštačkim suzama kako biste uklonili potencijalne strane čestice iz oka i smanjili iritaciju, a pre toga obavezno operite ruke sapunom. Ako možete, lezite i odmorite oči držanjem hladne obloge pet do deset minuta.

Najprije treba dobro oprati i isprati ruke kako bismo bili sigurni da na njima nema hemikalija ili sapuna. Zatim ispirajte oko mlakom vodom ili fiziološkom rastvorom desetak minuta. Ako nosite kontaktna sočiva, izvadite ih iz očiju. Nemojte trljati oko jer to može uzrokovati dodatna oštećenja i iritacije. Ne stavljajte u oko ništa osim vode i veštačkih suza. Poželjno bi bilo leći i odmoriti oči 30 minuta jer će prirodni suzni film izbaciti ostatke parfema. U slučaju trajnog crvenila, ako se simptomi ne povlače ili se pogoršavaju, obavezno se javite lekaru.

Kapi za oči primenjuju se u lečenju različitih stanja oka. U zavisnosti od bolesti, mogu sadržati različite lekove; antibiotike, kortikosteroide, antihistaminike, lekove za terapiju glaukoma, lekove za tretiranje crvenila. Većinu kapi za oči koje sadrže lek prepisuje lekar na recept i, u zavisnosti od stanja oka, određuje trajanje terapije. Kapi koje se koriste za tretiranje crvenila oka sadrže supstancu koja skuplja krvne sudove u oku i tako rešavaju crvenilo, a smeju se koristiti dva do tri dana u kontinuitetu.

Veštačke suze ne sadrže lekove. Služe za vlaženje oka i nadoknađivanje prirodnog suznog filma i primjenjuju se kao supstituciona terapija prirodnim suzama kada je smanjeno njihovo lučenje ili su im oslabljeni funkcija i sastav. Vlaže i ispiraju oko i štite od infekcija i mehaničkih oštećenja, na primer, česticama prašine ili piljevine, kao i od alergena.

Veštačke suze se biraju u zavisnosti od simptoma. Ako su osećaj peckanja i crvenilo izraženiji ujutru, a oko pojačano suzi nakon rada na računaru ili boravka na vetru i hladnoći, onda se verovatno radi o hiperevaporacionom suvom oku tj. poremećaju masnog sloja suza. Treba odabrati kapi u čijem je sastavu i lipidna komponenta. Ako se simptomi poput osećaja suvoće i peska u očima, kao i crvenila javljaju uglavnom uveče, najverovatnije je reč o hiposekrecionom obliku suvog oka tj. smanjena je proizvodnja suza. Tada treba nadoknaditi vodenu komponentu.

U slučaju izrazite suvoće i posle dijagnostičkih ili operativnih zahvata na oku, poput laserskog skidanja dioptrije, preporuka je koristiti veštačke suze sa dodatkom dekspantenola jer podstiče regeneraciju površine oka tako što ubrzava proces zarastanja oštećene konjunktive i rožnjače. Veštačke suze je najbolje koristiti svakodnevno, po potrebi nekoliko puta na dan, posebno pre rada na računaru i pre spavanja, kako bi se sluzokoža oka tokom noći što bolje regenerisala. Treba birati kapi bez konzervansa i svakako je preporuka obratiti pažnju na rok trajanja.

Smetnje koje se javljaju kao odgovor na alergene su crvenilo, svrab, osećaj bockanja, suzne oči i otečenost kapaka. Kapi za ublažavanje simptoma alergijske reakcije prepisuje lekar. Najčešće su to kapi koje sadrže antihistaminik. Budući da je moguća nuspojava suvoća oka, preporučuje se korišćenje i veštačkih suza, ali posle nekog vremena. Nakon boravka na otvorenom ili kontakta s alergenom, preporučuje se ispiranje očiju veštačkim suzama. One će ih ovlažiti, smiriti i pomoći u ispiranju od alergena.

Za osobe koje pate od alergija preporučuju se veštačke suze koje sadrže i ektoin. To je prirodni sastojak koji se dobija iz ekstremofila, mikroorganizama koji mogu preživeti u ekstremno nepovoljnim uslovima okruženja. Veštačke suze s ektoinom deluju preventivno kod izloženosti alergenima (preporučuje se stavljanje kapi u oči i pre izlaganja alergenima s obzirom na to da ektoin deluje tako što oblaže sluzokožu stvaranjem filma i time otežava prianjanje alergena), ali i ublažavaju postojeće simptome tako što štite od štetnog dejstva alergena i pomažu u procesu obnavljanja nadražene i osetljive sluzokože oka. Važno je ne trljati oči kada su nadražene jer se simptomi mogu pogoršati. Koristite hladne obloge.

Vitamin A (beta-karoten) je važan jer njegov manjak može dovesti do suvoće oka i noćnog slepila. Antioksidativnim delovanjem štiti oko od razvoja bolesti i makularne degeneracije. Istraživanja su pokazala da vitamin A sa ostalim antioksidansima pomaže u usporavanju progresije neuropatije.

Vitamin E – takođe antioksidans – štiti ćelije oka od dejstva slobodnih radikala.

Vitamin C je važan za odbranu od slobodnih radikala i sintezu kolagena i usporava degenerativne procese u oku.

Lutein i zeaksantin su antioksidansi sa protivupalnim dejstvom. Štite očno tkivo, sočiva i makulu, što smanjuje osetljivost na svetlost i sprečava bolesti poput katarakte. Pošto organizam ne može samostalno da ih sintetiše, potrebno ih je unositi preko hrane (konzumacijom zelenog lisnatog povrća) ili suplemenata.

Omega-3 masne kiseline smanjuju upalne procese.

Cink je jedan od najvažnijih nutrijenata jer pomaže u apsorpciji drugih vitamina i minerala. U kombinaciji sa ostalim vitaminima štiti mrežnjaču oka i smanjuje rizik od makularne degeneracije.

Uravnotežena ishrana bogata vitaminima i mineralima, koje nalazimo u namirnicama kao što su šargarepa, zeleno lisnato povrće, grašak, riba i morski plodovi, batat, orašasti plodovi i jaja, ključna je za održavanje što boljeg vida. Navedeni vitamini deluju tako što jačaju očno tkivo, smanjuju osetljivost očiju na svetlost, umanjuju rizik od makularne degeneracije i katarakte i štite od dejstva slobodnih radikala.