Štitnjača je žlezda koja se nalazi na vratu, mekane je strukture, nalazi se ispred dušnika i ako je uredne veličine, nećemo je uočiti. Njena uloga je bitna jer izlučuje hormone štitnjače koji regulišu metabolizam. Uredan rad štitnjače je neophodan za normalan radi organizma, na primer, za potrošnju energije, rad srca, probavnog sistema, regulaciju temperature, razvoj središnjeg nervnog sistema.

Bolest štitnjače može se manifestovati promenom njene strukture (npr. štitnjača je povećana ili ima čvorove) i/ili promenom njene funkcije (štitnjača radi usporeno ili ubrzano). Kada je struktura štitnjače znatnije promenjena, na vratu se može uočiti i uvećanje same žlezde, što znači da će u kliničkom pregledu lekar moći da opipa promene štitnjače. Promena funkcije štitnjače ogleda se u simptomima koji nisu povezani sa vratom, već sa celim organizmom. Tako usporeni rad štitnjače (hipotireoza) dovodi do znakova sporijeg metabolizma kao što su dobitak na telesnoj težini, umor, oticanje, neredovne menstruacije, zatvor, suva koža, usporenost.

Ubrzan rad štitnjače (hipertireoza), naprotiv, dovodi do znakova ubrzanja metabolizma. Promena strukture štitnjače i njene funkcije ne dolaze neminovno zajedno: neko može imati mnogo čvorova u štitnjači, ali urednu hormonsku funkciju, a neko usporen rad štitnjače uz gotovo normalnu građu žlezde.

Hipertireoza je stanje kada u organizmu postoji previše hormona štitnjače. Simptomi hipertireoze zapravo su znakovi pojačanog metabolizma: bolesnici gube na telesnoj težini uprkos dobrom apetitu, pojačano se znoje, imaju nesanicu i psihičku tenziju, osećaju ubrzan rad srca, mere povišen krvni pritisak, koža im je vlažna i topla, umorni su, imaju učestale stolice. Hipertireoza se češće javlja kod žena (ali ne neminovno) i tada su česti poremećaji menstrualnog ciklusa. Svi simptomi ne moraju da budu prisutni kod svakog bolesnika. Kod nekih je vidljivo povećanje štitnjače na vratu i promene na očima.

Šta uraditi?

Ako bolesnik ima simptome koji odgovaraju hipertireozi, potrebno je potvrditi ili isključiti hormonski poremećaj laboratorijskim testovima. Prvi korak jeste da se javite porodičnom lekaru koji će uz pomoć svog kliničkog iskustva, simptoma i znakova bolesti i laboratorijske obrade potvrditi ili isključiti dijagnozu. Neretko užurban stila života, stres ili neke druge bolesti „imitiraju“ pojačan rad štitnjače, ali su hormonski nalazi uredni. To ne znači da bolesnik nema određene tegobe, već da one nisu uzrokovane bolešću štitnjače i da je potrebno naći njihov uzrok.

Najčešći uzrok hipertireoze jeste Grejvsova bolest, koja je autoimune prirode. Kako objasniti autoimunost? U zdravom organizmu, antitela (odbrambene belančevine) služe kako bi se organizam obranio od, na primer, zaraznih bolesti. Očekivano je da se antitela stvaraju protiv onoga što je našem organizmu strano, kao što su bakterije ili virusi. Autoimunost je greška u imunom sistemu kada organizam napada sam sebe i dovodi do bolesti. Kod Grejvsove bolesti, antitela koja proizvodi vlastiti organizam vezuju se na površinu ćelija štitnjače i dovode do njenog pojačanog rada. Nivo navedenih antitela može se odrediti laboratorijski.

Ako je Grejvsova bolest uzrok hipertireoze, autoimunost utiče i na oko: antitela dovode do zadebljanja očnih mišića i tkiva koje se nalazi oko očne jabučice. Zbog toga bolesnici uz simptome hipertireoze imaju i promene na očima.

Drugi uzroci hipertireoze su čvorovi u štitnjači koji pojačano luče hormone, upale štitnjače koje nisu autoimune prirode, uzimanje nekih lekova i slično. Kod drugih uzroka hipertireoze ne postoje promene na očima jer priroda bolesti koja je dovela do pojačanog rada štitnjače nije autoimuna.

Jednostavno, i sam pogled u oči bolesnika s hipertireozom može znatno olakšati dijagnozu.

Grejvsova orbitopatija je autoimuna bolest oka koja nastaje zbog uvećanja mišića i masnog tkiva očiju, a javlja se kod bolesnika s Grejvsovom bolešću. Smatra se da 25 do 50 posto bolesnika ima kliničke promene: one su ponekad vrlo blage i neprimetne. Međutim, to nije pravilo i neki bolesnici imaju težak oblik očnih promena koje utiču na kvalitet života i/ili ugrožavaju vid. Bolesnici (ili njihova okolina) prvo najčešće primete promene na očima koje karakteriše „izbuljen“ izgled na jednom ili oba oka. Javlja se i crvenilo, otok kapaka, osećaj nadraženosti oka, osetljivost na svetlost, suvo oko, pritisak u očnoj jabučici, ograničena pokretljivost oka.

Neki bolesnici primećuju tzv. dvoslike (viđenje dvostruke slike jednog predmeta), neki zamućenje vida i jak bol. Promene na očima ne moraju se nužno dogoditi u isto vreme kada dolazi do hipertireoze. Nekim bolesnicima se prvo dogode promene na očima, a tek onda dođe do poremećenog rada štitnjače. Nekima je (što je mnogo ređe) funkcija štitnjače uredna ili slabija.

Kod koga je verovatnoća za razvoj Grejvsove orbitopatije veća?

Veći rizik imaju pušači i žene, rizik donose i nasledni faktor, nivo antitela, stepen disfunkcije štitnjače i stres. U poređenju s onima koji nemaju orbitopatiju, a leče se od Grejvsove bolesti, oni s orbitopatijom su malo stariji.

Grejvsova orbitopatija leči se timski: kako se radi o bolesti koja zahvata više međusobno povezanih organskih sistema, potreban je multidisciplinarni pristup koji uključuje oftalmologa i endokrinologa, odnosno specijalistu nuklearne medicine. Lečenje se sprovodi prema međunarodnim smernicama Evropske grupe za Grejvsovu orbitopatiju. Radi se o multidisciplinarnoj grupi stručnjaka iz niza evropskih centara (u kojima je i onaj iz Republike Hrvatske) koji izdaju smernice za dijagnostiku, kliničku obradu i lečenje.

Smernice navode da je bitno što ranije normalizovati rad štitnjače, a u njima je navedeno kada se daje koji lek za očne promene, kako i u kojoj dozi. Kod teških oblika, osim primene lekova u obliku kapi za oči, potkožnih injekcija, tableta i infuzija, dolazi u obzir i orbitalno zračenje ili operativno lečenje oka.

Šta bolesnik može da uradi?

Potrebno je redovno uzimati lekove, dolaziti na kontrolne preglede i ostaviti pušenje. Pušenje je glavni faktor rizika, koji se može lako promeniti, a izrazito negativno utiče na pojavu bolesti, njen tok i prognozu.

Za kraj, citiraću američkog predsednika Dž. F. Kenedija: „Ne pitajte šta vaša zemlja može uraditi za vas, već šta vi možete uraditi za nju“. Tako je i s očima: ako bolesnik ima Grejvsovu orbitopatiju, treba pratiti uputstva lekara, ne povoditi se neproverenim informacijama koje uključuju dijete, uzimanje preparata joda i slično i treba – OSTAVITI PUŠENJE!