Svrab i crvenilo očiju, curenje nosa i kijanje najčešći su simptomi alergijskog konjunktivitisa i alergijskog rinitisa. Ova dva različita entiteta u praksi se vrlo često kod alergičara dijagnostikuju istovremeno jer deo bolesnika u određenoj meri ima tegoba kod oba organska sistema: očiju i nosa. Kao posledica direktnog izlaganja sluzokože oka alergenu, ali i indirektno putem nazookularnog refleksa, kod alergijskog konjunktivitisa razvija se neugodan svrab, suzenje i crvenilo vežnjače (konjunktive) oka. Bolesnici se žale da imaju osećaj peska u oku i stalnu potrebu za treptanjem. S druge strane, najčešći simptomi alergijskog rinitisa su vodeni sekret iz nosa, kijanje i nosna opstrukcija.

Kao i kod drugih alergijskih bolesti, u suzbijanju simptoma najvažnija je preventiva, to jest izbegavanje kontakta s alergenima, i iz tog razloga je u dijagnostičkom postupku najvažnije obaviti alergološko testiranje da bi se utvrdilo na koje alergene bolesnik razvija alergijsku reakciju kako bi ih mogao efikasno izbegavati. Od medikamentozne terapije najznačajniji su oralni antihistaminici i nosni kortikosteroidi u spreju, koji dobro pokrivaju nosne simptome, ali i značajan deo očnih simptoma delujući putem nazookularnog refleksa. Kod nekih bolesnika s dominantnim očnim simptomima neophodno je uvesti i lokalne antihistaminike u obliku očnih kapi.

Paranazalni sinusi su anatomski u izrazito bliskom odnosu s orbitalnom šupljinom u kojoj se nalazi očna jabučica s očnim mišićima i očnim živcem. Prema tome, potpuno je razumljivo da eventualni akutni ili hronični upalni procesi paranazalnih sinusa mogu imati veliki uticaj na zdravlje očiju i na sam vid u užem smislu. Jedna od najozbiljnijih komplikacija akutne upale sinusa je direktna propagacija upalnog procesa u područje orbite i takvo stanje nazivamo celulitis orbite. Češći je u dečjem uzrastu i kod imunokompromitovanih osoba i kada se dijagnostikuje zahteva brzo lečenje visokim dozama antibiotika širokog spektra, a kod nekih bolesnika neophodan je i hitan hirurški zahvat.

U drugim slučajevima izostaje direktna propagacija upalnog procesa iz sinusa u orbitu, a nastupa toksično delovanje medijatora upale na očni živac (najčešće kao posledica hronične upale sinusa), zbog čega dolazi do upale očnog živca (neuritis) i posledičnog slabljenja ili potpunog gubitka vida na zahvaćeno oko. I ovde se radi o hitnom stanju, koje zahteva lečenje visokim dozama kortikosteroida, a često je neophodna i hirurška intervencija kako bi se bolesniku spasio vid.

S otorinolaringološke tačke gledišta, najvažnija prevencija potencijalno opasnih stanja za oči i čulo vida jeste adekvatno održavanje zdravlja nosa i paranazalnih sinusa. Pritom pre svega mislim na odgovarajuće lečenje alergijskih i drugih hroničnih upalnih stanja u nosu i svakodnevno rutinsko održavanje higijene nosne šupljine izotoničnim ili hipertoničnim rastvorom morske vode. Redovno održavanje higijene usne šupljine (pranje zuba, četkanje jezika) odavno smo prihvatili kao svakodnevnu rutinu. Nema baš nikakvog razloga ili opravdanja da tako ne bude i s nosnom šupljinom.