OTKRIVAMO

LEKARKA ISTRAŽUJE: Kako naše oko reaguje kad svakodnevno koristimo pametni telefon i računar ili gledamo u sunce

Piše: Edita Kondža Krstonijević, dr. med.

dr. med, specijalista oftalmolog, subspecijalista dečje oftalmologije i strabologije, KBC Sveti Duh

Evo koje je svetlo najprijatnije našem oku, na šta treba paziti i kako se zaštititi da bismo poboljšali zdravlje očiju

— 15.09.2021. / 4 min čitanja

Prirodno svetlo je najprijatnije za naše oko. Boravak na dnevnom svetlu od 30-ak minuta dnevno podstiče proizvodnju serotonina i vitamina D koja je dovoljna za normalno funkcionisanje organizma i dugoročno zdravlje. Dokazano je da boravak od najmanje sat vremena na dnevnom svetlu smanjuje nastanak i progresiju kratkovidosti kod dece. To je preporuka dr. med. Edite Kondže Krstonijević, oftalmološkinje KBC Sveti Duh. Čak 90 posto informacija iz naše okoline primamo preko očiju. Očni mišići mogu da rade danju i noću bez odmora i uz srce su najbrži i najopterećeniji mišić u telu, ali ih moramo štititi. Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla sprečiti.

Zahvaljujući očima moguće je otkriti i neke druge bolesti jer pokazuju simptome dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili reumatskih bolesti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo sami uticati i tako sprečiti bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Hrvatskoj, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, porodični lekari, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu – expert research hubu JGL-a – analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za celo telo.

1. Kojim je sve izvorima svetlosti svakodnevno izloženo naše oko i kako to utiče na naš vid?

Kad govorimo o mobilnim telefonima, tabletima, monitorima računara i televizorima, najčešće se pominje uticaj plavog svetla koje emituju ti uređaji. Plavo svetlo prodire u dublje slojeve našeg oka, u mrežnjaču i dugoročna izloženost takvoj svetlosti može imati negativne posledice po vid.

Plavo svetlo je deo vidljivog dela spektra svetlosti koji naše oko primećuje, kratke talasne dužine od 380 do 500 nanometara i visoke energije. Sunčeva svetlost je najjači prirodni izvor plavog svetla koji je neophodan za normalan cirkadijalni ritam pojedinca, dakle biološki ritam spavanja i budnosti važan za fiziološke i psihološke funkcije. Veštačko plavo svetlo je manjeg intenziteta u odnosu na prirodno, ali smo mu duže izloženi tokom dana, na udaljenosti bližoj oku i u zatvorenim prostorima. Dugotrajna izloženost dovodi do zamora očiju poznatijeg kao „digital eyestrain“. Veštačko plavo svetlo remeti cirkadijani ritam jer ćelije mrežnjače luče melanopsin kada su mu izložene, koji suprimira lučenje melatonina odgovornog za spavanje.

2. Da li smemo da gledamo direktno u Sunce?

Direktno gledanje u Sunce, čak i veoma kratko, može uzrokovati oštećenje struktura oka. Ako pokušate da gledate u Sunce, uočićete da je to veoma teško i neprijatno. Jako bleštavilo odvraća pogled i zenice se sužavaju jer se oko prirodno štiti. Kod ljudi koji gledaju u Sunce dolazi do fototoksičnog i termalnog oštećenja središnjeg dela mrežnjače koje se naziva solarna makulopatija. Od većine oštećenja oko se oporavi u roku od šest meseci do godinu dana, ali kod nekih se vid više nikada u potpunosti ne popravi. Za posmatranje pomračenja Sunca postoje odgovarajuće naočare, eclipse solar glasses, sa ISO standardom jer obične sunčane naočare nisu adekvatne, kao ni druge vrste optičkih instrumenata. Kad govorimo o suncu, s prekomernim izlaganjem povezujemo i UV zrake, od kojih treba zaštiti i oči, a ne samo kožu. Dugoročni, kumulativni efekti UV zraka na oko ogledaju se u pojavi mrene, pterigijuma i makularne degeneracije. UV zrake koje se reflektuju sa vodenih površina (mora, jezera), snega, leda i peska takođe mogu dovesti do direktnog oštećenja površine oka, fotokeratitisa ili opekotine rožnjače, što je izrazito bolno i neugodno, ali je oporavak potpun.

3. Koje svetlo je najprijatnije za oko?

Prirodno svetlo je najprijatnije za oko. Boravak na dnevnom svetlu od 30-ak minuta dnevno dovodi do proizvodnje serotonina i vitamina D koja je dovoljna za normalno funkcionisanje organizma i dugoročno zdravlje. Dokazano je da boravak na dnevnom svetlu od najmanje sat vremena smanjuje nastanak i progresiju kratkovidosti kod dece. U vremenu u kojem živimo sve više smo izloženi veštačkom osvetljenju i tu ne postoji idealno rešenje kojim bi se nadoknadilo prirodno svetlo. Kad govorimo o veštačkom osvetljenju, osim svetline koja se meri u lumenima, na izvorima osvetljenja može se videti i oznaka K, koja označava temperaturu boje izvora svetlosti. Postoje izvori osvetljenja u rasponu od 1800 K (topla svetla) do 6500 K (hladna svetla). Što je veći broj K, izvor svetla sadrži više plavog svetla. Tako ćemo, u zavisnosti od potreba, izabrati izvor svetla s većim K (3000 do 6500 K), odnosno hladno svetlo za dnevne aktivnosti, osvetljenje radnog mesta ili škole kada nam je potrebna veća usredsređenost, a toplo svetlo (do 3000 K), na primer, za čitanje pre spavanja. U novije vreme se proizvodi i pametna rasveta (smart bulb) koja se prilagođava trenutnim potrebama u prostoru i pomoću aplikacija se može menjati od toplog prema hladnom svetlu.

4. Kako razlikovati nelagodu očiju i simptome na koje bi trebalo reagovati?

Ponekad je teško proceniti da li se radi samo o umoru očiju ili je uzrok smetnji ipak neka očna bolest. Ako imamo odgovarajuće naočare za rad, ponekad i zaštitne naočare (žuta sočiva) koje blokiraju plavo svetlo, odgovarajuće osvetljenje prostora i digitalnih uređaja na kojima radimo, a uprkos tome primećujemo nejasan vid, mutnu, iskrivljenu sliku, da se nešto u vidnom polju pojavljuje ili nestaje ili bilo druge promene koje nisu uobičajene, preporuka je da se javimo lekaru. Crvenilo očiju može biti uzrokovano iritacijom ili dugotrajnim gledanjem u ekrane, ali nakon kraćeg odmora trebalo bi da spontano nestane. Kao prvu pomoć kod nelagode i umora u očima uvek možemo koristiti veštačke suze, ali ako smetnje traju duže, potreban je oftalmološki pregled.

5. Na šta treba paziti i kako se najbolje zaštititi da bismo poboljšali zdravlje očiju?

Prirodna, sunčeva svetlost je preko potrebna za normalno funkcionisanje i odrasli bi trebalo da joj budu izloženi minimalno 30 minuta dnevno. Za normalan rast oka kod dece potreban je jedan do tri sata boravka na dnevnom svetlu.

Odrasli, a posebno deca, osetljivi su na prekomerno izlaganje UVA i UVB zracima, pa je potrebna zaštita (polarizacija) na postojećim naočarima ili su im potrebne sunčane naočare sa UV filterima. Nikada nemojte direktno gledati u sunce.

Kožu oko očiju i lica treba zaštititi kremom sa UV zaštitnim faktorom, a treba zaštiti i glavu. Plavom svetlu smo izloženi preko monitora, mobilnih telefona, LED svetala, televizora i laptopova i na tim uređajima bi trebalo regulisati svetlinu i uključiti filter za plavo svetlo. Preporuke su, a posebno za decu, da se ne izlažemo izvorima plavog svetla barem jedan do dva sata pre odlaska na spavanje radi održavanja normalnog ritma spavanja. Prilikom rada na računaru ili mobilnom telefonu važno je napraviti pauzu i svakih 20 minuta po nekoliko minuta gledati u daljinu i odmarati oči.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više