SAZNAJEMO

Uticajna oftalmološkinja upozorava zašto žene treba više da paze na zdravlje očiju, ovo su tri ključne stvari

Piše: Iva Dekaris, prof. dr. sc.

prof. dr. sc. specijalista oftalmolog, načelnica Odeljenja za rožnjaču, Specijalna bolnica za oftalmologiju Svjetlost

Saznajte kojih šest bolesti oka najčešće pogađaju žene, kako ih prepoznati i šta učiniti za bolje zdravlje očiju

— 15.09.2021. / 5 min čitanja

Glavni uzrok zbog kojeg su žene više pogođene pojedinim očnim bolestima jeste činjenica da žive uglavnom duže, pa su u većoj meri u riziku od bolesti koje su češće kako osoba stari. Drugi razlog je drugačiji hormonski status od muškaraca, ističe prof. dr. sc. Iva Dekaris, načelnica Odeljenja za rožnjaču Specijalne bolnice za oftalmologiju Svjetlost. Istraživanja su pokazala da žene pritom nisu svesne većeg rizika za zdravlje svojih očiju iako se značajan deo bolesti može sprečiti.

Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla sprečiti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo sami uticati i tako sprečiti bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Hrvatskoj, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, porodični lekari, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu – expert research hubu JGL-a – analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za celo telo.

1. Da li je izvesno da će žene imati više problema s vidom nego muškarci samo zbog dužeg životnog veka ili postoje još neki razlozi?

Prema stručnim analizama, kod žena se češće javljaju bolesti očiju koje mogu dovesti do značajnog gubitka vida, kao što su makularna degeneracija (bolest centra za vid), glaukom (povišen očni pritisak) i mrena. Kod žena se takođe češće javlja i jedna od najčešćih bolesti oka vezana za starije doba, tzv. suvo oko, koje uglavnom ne dovodi do značajnog pada vida, ali ga karakterišu vrlo neugodni simptomi poput osećaja grebanja u oku, osećaja peska u očima, crvenila i zamora očiju. Glavni uzrok zbog kojeg su žene više pogođene pojedinim očnim bolestima jeste činjenica da žive uglavnom duže, a navedene bolesti su znatno češće kako osoba stari. Sindromom suvog oka, osim zbog starosti, žene su češće pogođene nego muškarci i zbog drugačijeg hormonskog statusa tj. u menopauzi dolazi do tog sindroma zbog hormonskih promena.

2. Koje bolesti očiju najčešće pogađaju žene?

Najčešće bolesti oka na koje žene treba da pripaze su glaukom, makularna degeneracija koja je uslovljena uzrastom, mrena (katarakta), dijabetička retinopatija (kod onih koje boluju od dijabetesa), odvajanje staklastog tela i suvo oko; bolesti su poređane po značaju verovatnoće od trajnog oštećenja vida.

• Glaukom
Glaukom često zovu i tihim kradljivcem vida zbog činjenice da se ta bolest, ako se ciljano ne traži pregledom kod očnog lekara, može dugoročno završiti vrlo loše kad je reč o prognozi vida.

• Makularna degeneracija
Makularna degeneracija je veoma česta bolest oka u starijem dobu, za koju postoji preventivna terapija pa bi bilo vrlo dobro da se što ranije otkrije kako bi bolesnica uzimala ispravnu terapiju i dobila savet očnog lekara o tome koliko često treba da ide na kontrolu.

• Bolesti oka uzrokovane dijabetesom
Ako žena boluje od dijabetesa, treba da bude svesna da ta bolest može dovesti do promena u zadnjem delu oka, koje očni lekar treba takođe ciljano da traži i da, po potrebi, prepiše potrebnu terapiju pre nego što dođe do težih oštećenja očne pozadine.

• Mrena
Mrenu je važno spomenuti zbog njene učestalosti kao bolesti oka, a najčešće se manifestuje mutnim vidom. Ranije se u većini slučajeva javljala tek nakon 65. godine, ali danas se, kako smo uočili, pojavljuje i znatno ranije. Značaj njenog ranog otkrivanja je u tome što mrena ne bi trebalo da bude zrela ili vrlo tvrda kada se radi operacija, jer u suprotnom taj zahvat može postati rizičan za oko. Zato je bitno otkriti je na vreme kako bi se operacija obavila u optimalnom trenutku za bolesnicu, kada je takav zahvat vrlo brz, bezbolan i efikasan. U praksi se javljaju slučajevi da sama pacijentkinja ni ne primeti da je mrena već uznapredovala i da je tvrda na jednom oku jer uvek gleda s dva oka i bez redovnih očnih pregleda može doći u situaciju da na jednom oku mrena bude prekasno otkrivena i da operacija bude bespotrebno teška za oko.

• Odvajanje staklastog tela
U zavisnosti od godina, česta promena je i odvajanje staklastog tela, koje se manifestuje bljeskovima u oku i pojavom niza „mušica“, „grančica“ ili zamućenja koja se kreću ispred oka, što može znatno smanjiti kvalitet vida. Bitno je obaviti pravovremenu kontrolu kod očnog lekara kako bi pacijentkinja dobila savet o lečenju i zbog prepoznavanja razlike ove starosne promene od hitne dijagnoze poput odvajanja mrežnjače, koju treba odmah hirurški lečiti.

• Suvo oko
Čest problem koji otežava kvalitet života predstavlja i suvo oko, koje se može prikladnije lečiti ako se problem na vreme otkrije, a time i poboljšati kvalitet života žene jer suvo oko donosi brojne neugodne smetnje kao što su osećaj grebanja u oku, peska u očima, crvenila i zamora očiju.

3. U kom se uzrastu najčešće javljaju problemi s vidom povezani sa starenjem?

Problemi vida povezani sa starenjem organizma počinju da se javljaju već oko 40. godine života, kada dolazi do prvih teškoća pri gledanju na blizinu. Naime, od tog uzrasta pa nadalje, kao prirodan proces se javlja prezbiopija (dalekovidost koja zavisi od godina), kada osoba više ne može jasno da vidi i čita knjigu, tekst na mobilnom telefonu ili računaru ili da neometano obavlja bilo koji drugi zadatak za koji je potreban oštar vid na blizinu. Prezbiopija nastaje zbog gubljenja elastičnosti sočiva u našem oku, zbog čega sočivo više ne može da menja svoj oblik, što je neophodno kako bi osoba mogla da fokusira predmete smeštene na različitim udaljenostima.

Prvi simptomi pojave prezbiopije su zamućen vid ili glavobolja pri radu na blizinu, suzne i umorne oči. Prezbiopija se javlja ranije kod osoba koje su dalekovide (nose plus dioptriju za daljinu), a može se javiti znatno kasnije kod kratkovidih (osoba koje nose minus dioptriju za daljinu). Tako kratkovide osobe mogu i do pedesetih godina dobro da čitaju na blizinu ili jednostavno skidanjem naočara koje nose za daljinu da ostvare dobar vid na blizinu. Posle 40. godine života može se javiti i povišen očni pritisak (glaukom), kod kojeg se najčešće ne javljaju vidljivi simptomi i obolela osoba, ako ne ide kod očnog lekara ciljano na merenje očnog pritiska, može početi da gubi periferni vid, a da toga uopšte nije svesna.

4. Da li navedene probleme možemo da sprečimo sami?

Najbolji način sprečavanja bolesti oka u svakom uzrastu, a tako i u slučaju starenja oka, jeste briga o vlastitom zdravlju očiju u smislu kontrole vida kod oftalmologa. Preporučljivo je da osoba jednom godišnje obavi kvalitetan oftalmološki pregled koji obuhvata testiranje vida na daljinu i blizinu (i proveru da li je potrebno nositi naočare ili kontaktna sočiva), merenje očnog pritiska i pregled očne pozadine na proširenu zenicu kako bi se očna pozadina kvalitetno pregledala. Danas postoje i moderni uređaji poput optičke koherentne topografije (OCT) očnog živca i centra za vid (makule) koji mogu vrlo precizno i pravovremeno da otkriju i najsitnije promene na očnoj pozadini, kada one još možda nisu vidljive standardnim očnim pregledom, pa je razumno obaviti i takav pregled barem svake dve godine. Ako se otkrije bilo kakav problem ili starosna promena na očima, lekar može pravovremeno uputiti pacijenta u to kako da doprinese zdravlju svojih očiju.

5. Šta je najvažnije što možemo da uradimo za bolje zdravlje očiju?

Najbolji savet za dobro zdravlje očiju jesu redovne kontrole kod očnog lekara. To se odnosi i na vrlo rani uzrast tj. na malu decu jer se vid uglavnom razvija do šeste godine života, pa je izuzetno važno proveriti da li dete ima uredan vid na oba oka u što ranijem uzrastu. Ako slučajno ne uočimo da na jedno od dva oka ne vidi dobro u ranijem dobu (a to je lako ne uočiti jer gledamo s dva oka, pa dete može uredno i lepo funkcionisati i ako gleda samo jednim okom), tada se razvija slabovidost koja se u odraslom dobu više ne može lečiti. Na primer, ako jedno oko kod deteta ima veću refraktivnu grešku (dioptriju), a ono ne nosi naočare, to oko s visokom dioptrijom ostaće slabovido celog života iako se problem mogao sprečiti već u dečjem uzrastu. Isto tako, kod starenja oka treba obavljati redovne preglede kako bi oftalmolog dao pravilan savet u skladu sa tim da li je zdravlje oka uredno i, ako nije, šta treba preduzeti i kada oči treba ponovo pregledati. Standardna šema koliko često treba kontrolisati zdravlje očiju zapravo ne postoji, već zavisi od nalaza oftalmologa, koji će najbolje proceniti šta je optimalno za pojedinu osobu.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više