ANALIZIRAMO

Poznati lekar otkriva šta još, osim starenja i genetike, utiče na zdravlje očiju i na šta možemo sami da utičemo

Piše: Ante Barišić, dr. med.

dr. med, specijalista oftalmolog, uži specijalista prednjeg segmenta oka, Specijalna bolnica za oftalmologiju Svjetlost, načelnik Odeljenja za kataraktu

Saznajte i za jedan važan simptom zbog kojeg se odmah treba javiti oftalmologu i kako otkriti suvo oko

— 15.09.2021. / 7 min čitanja

Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla sprečiti. Zahvaljujući očima moguće je otkriti i neke druge bolesti jer pokazuju simptome dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili reumatskih bolesti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo sami uticati i tako sprečiti bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Hrvatskoj, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, porodični lekari, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu – expert research hubu JGL-a – analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za celo telo.

Ante Barišić, dr. med, specijalista oftalmolog i načelnik Odeljenja za kataraktu u Specijalnoj bolnici za oftalmologiju Svjetlost, ističe da, osim starenja i genetike, postoje brojni faktori koji utiču na zdravlje očiju, a na koje možemo i sami uticati. Većina njih je povezana sa opštim zdravstvenim stanjem, a neki konkretno sa očima. Dobra regulacija krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i masnoća izuzetno su bitni za krvni sistem. Pošto u oku imamo brojne krvne sudove koji snabdevaju očni živac i makulu ili žutu mrlju, svaka slabost krvnih sudova utiče na očnu pozadinu. Dr Ante Barišić otkriva i uzrast u kojem bi svi trebalo obavezno na oftalmološki pregled.

1. Budući da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije moguće sprečiti svaku drugu bolest očiju, kako možemo sami raditi na prevenciji i najbolje se brinuti o zdravlju očiju?

U svetu postoji veliki broj ljudi koji imaju teško oštećenje vida ili su slepi. Većina njih živi u nerazvijenim zemljama i ne vide zbog loše i nedostupne medicinske nege. Kad govorimo o bolestima koje mogu dovesti do lošeg vida, na prvom mestu mislimo na sivu mrenu ili kataraktu, glaukom i oštećenje žute mrlje ili makule. Uz to, postoje slabovidosti koje su uzrokovane neprepoznatim visokim dioptrijama u ranom uzrastu kod dece, bolesti očnog živca i traume oka. U razvijenom svetu danas zbog načina života i ishrane sve više ljudi oboleva od šećerne bolesti (dijabetesa), usled koje često dolazi do oštećenja očne pozadine koja, pak, mogu dovesti do značajnog gubitka vida, pa i slepila.

• Siva mrena ili katarakta

Siva mrena ili katarakta je zamućenje našeg prirodnog sočiva koje nastaje s godinama, ali može se javiti i kod ljudi mlađih od 50 godina života, pogotovo kod kratkovidih osoba, dijabetičara, ali i nakon trauma oka. Mrenu ne možemo sprečiti, ali je bitno da se na vreme dijagnostikuje i operiše kako bi se izbegle eventualne komplikacije prilikom operacije, koje najčešće nastaju kad se operišu tvrde, zrele mrene. Kod takvih pacijenata i oporavak je duži. Simptom mrene je zamućen vid koji nastaje postupno. Operacija je jedini način lečenja, traje deset do petnaest minuta, obavlja se pod lokalnom anestezijom, bezbolna je i efikasna. Dakle, mrenu treba operisati što pre, a ne čekati da sazri kako se ranije radilo.

• Glaukom

Glaukom je bolest kod koje dolazi do propadanja očnog živca. Najčešće se javlja s povišenim očnim pritiskom, ali u deset posto slučajeva pacijenti mogu imati i normalan očni pritisak (normotenzivni glaukom). Ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme, glaukom može dovesti do propadanja vidnog polja, gubitka vida, čak i potpunog slepila. Pacijenti dugo nemaju nikakve simptome, a kad se oni pojave (bol u oku, slabljenje vida), bolest je već uznapredovala. Zato glaukom zovemo tihim ubicom vida. Postoji tzv. akutni glaukom koji prate jak bol i nagli gubitak vida, ali glaukom najčešće sporo i pomalo, bez ikakvih simptoma, uništava vid. Zbog toga su jako bitni redovni oftalmološki pregledi, posebno za ljude koji u porodici imaju nekoga ko je oboleo od glaukoma jer ta bolest ima i nasledni faktor. Najčešće se pojavljuje posle 40. godine (ali se može pojaviti i u detinjstvu i mladosti) i zato bi sa 40 godina obavezno trebalo da se podvrgnemo oftalmološkom pregledu koji obuhvata i merenje očnog pritiska. U zavisnosti od rezultata tog pregleda i porodične istorije bolesti, lekar će odrediti koliko često treba dolaziti na pregled.

• Bolesti oka uzrokovane dijabetesom

Dijabetes je danas sve rašireniji, posebno u razvijenim zemljama. Šećerna bolest oštećuje krvne sudove na očnoj pozadini, i to u centru vida, žutoj mrlji ili makuli, i može dovesti do njegovog trajnog oštećenja. Takođe, dijabetičari imaju veći rizik od odvajanje mrežnjače i pojavljivanja sive mrene. Izuzetno je bitna regulacija nivoa šećera u krvi jer je ona direktno povezana (uz trajanje bolesti) s oštećenjem oka. Redovnim kontrolama kod oftalmologa i potrebnom terapijom moguće je sprečiti gubitak vida kod dijabetičara. Naravno, odgovarajuća ishrana, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i konzumacije alkohola ključni su za regulaciju bolesti.

• Degeneracija žute mrlje

Degeneracija žute mrlje ili makule, koja je centar najjasnijeg vida na očnoj pozadini, danas pogađa sve više osoba starijeg životnog doba, ali i one u dobu posle 60. godine. Tačan uzrok bolesti se ne zna. Postoji nasledna predispozicija i smatra se da joj mogu doprineti preterano izlaganje suncu i pušenje, ali ni to nije sigurno. Bolest u krajnjoj fazi dovodi do gubitka centralnog vida dok periferija ostaje očuvana. Postoje dva oblika bolesti, tzv. suva i vlažna degeneracija makule. Prvi oblik, suva degeneracija, dovodi do postepenog slabljenja vida i ne mora znatno da ošteti vidnu oštrinu. Ne može se lečiti i preporučuju se kompleksi vitamina za makulu kako bi se pokušalo usporavanje njenog napredovanja. Vlažni oblik bolesti dovodi do krvarenja u žutu mrlju, naglog pada vida kojem može da prethodi krivljenje ravnih linija, što je simptom zbog kojeg odmah morate da se javite lekaru, kao i pojave fiksne tamne mrlje u centru vidnog polja. Taj oblik bolesti mora se odmah lečiti injekcijama u oko, a efikasnost terapije je prilično dobra ako se započne na vreme.

2. Na koje simptome treba reagovati odmah?

Važan simptom zbog kojeg se treba javiti oftalmologu jeste pojavljivanje brojnih „mušica“, tačkica, „paučine“ i sličnog u vidnom polju koji su praćeni bljeskovima u tami. To je stanje koje je u 99 posto slučajeva normalno i dogodiće se svima nama u nekom trenutku u životu, ali kod jedan posto pacijenata može biti predznak odvajanja mrežnjače, koje se onda mora operisati.

Bolesti koje prete slabim vidom ili slepilom mogu se uspešno lečiti ako se na vreme dijagnostikuju i neophodno je ići na redovne preglede očiju. Nažalost, postoji nekoliko dijagnoza kod kojih oftalmologija i danas ima ograničenu moć lečenja, kao što su bolesti očnog živca (optikoneuropatije) ili začepljenja krvnih sudova oka (okluzije arterija i vena), ali oni se mogu sprečiti regulacijom krvnog pritiska, šećera u krvi i masnoća.

3. Osim starenja i genetskih predispozicija, šta još utiče na zdravlje očiju, a na šta možemo da utičemo sami?

Osim starenja i genetske uslovljenosti, postoje brojni činioci koji utiču na zdravlje očiju. Većina njih je povezana sa opštim zdravstvenim stanjem, a neki konkretno sa očima. Dobra regulacija krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i masnoće izuzetno je bitna za krvni sistem. Pošto u oku imamo brojne krvne sudove koji snabdevaju očni živac i makulu ili žutu mrlju, svaka slabost krvnih sudova utiče na očnu pozadinu. Dijabetes je najočigledniji primer. Kao što im se može dogoditi moždani ili srčani udar, pacijenti koji imaju probleme s krvnim sistemom isto tako mogu dobiti začepljenje ili infarkt krvnih sudova u očnom živcu ili makuli, odnosno bilo gde na oku, što može dovesti do znatnog oštećenja vida, a ponekad čak i do slepila.

Pušenje i konzumacija alkohola imaju velik uticaj na krvni i nervni sistem, pa tako i na oko. Fizička aktivnost je izuzetno bitna. O ishrani se danas mnogo govori i jasno je da utiče na celi organizam. Za dobar vid je potrebna normalna, uravnotežena ishrana.

Postoje teorije da preveliko izlaganje oka sunčevoj svetlosti može dovesti do oštećenja makule, pa je dobro nositi sunčane naočare, pogotovo u letnjem periodu.

4. Na šta treba pripaziti kod dece?

Znamo da se vid najviše razvija tokom prve dve godine života, zatim do šeste godine i u manjoj meri do desete godine. Onoliko vida koliko dobijemo dotad, nosimo kroz život. Zato je izuzetno važno na vreme prepoznati bolesti očiju kod dece ili visoku dioptriju koju mogu imati. Ako roditelji primete nešto neobično na detetovom oku, na primer, belu zenicu, tzv. bežanje oka, spuštenost gornjeg kapka ili nešto drugo, potrebno je odmah odvesti dete kod oftalmologa. Takođe, obavezni su pregledi deteta s tri i sa šest godina. Ako imate neke bolesti očiju u porodici, pregledi su još važniji. Roditelji ne mogu da primete da dete slabo vidi na jedno oko jer sasvim dobro i normalno funkcioniše na drugo oko, pa se urođena slabovidost često otkrije prekasno i više mu se ne može pomoći. Zato su pregledi vida kod dece neophodni.

5. Kako prepoznati suho oko? Koji su simptomi i uzroci?

Sindrom suvog oka danas postaje sve izraženiji kod ljudi raznih uzrasta i zanimanja. Imam utisak da gotovo svaki treći, četvrti pacijent koji dolazi u moju ordinaciju ima smetnje u vezi sa disfunkcijom tj. slabošću suznog filma.

Naše suze imaju višestruku funkciju za oko. Prvenstveno je to zaštita oka, ali važnu ulogu ima i u stvaranju slike tj. gledanju. Suze se nalaze na površini epitela, zaštitnog sloja rožnjače, i čuvaju ga od oštećenja. Ako imamo loš suzni film, dolazi do smetnji kao što su osećaj stranog tela u oku, osećaj peska u oku, žuljanja, peckanja, suznog oka, nelagode, crvenila oka i povremeno zamućenja vida. Simptomi se javljaju naročito tokom noći ili ujutru i pojačavaju se kako dan odmiče. Najčešći uzrok sindroma suvog oka kod radno aktivnih ljudi jeste preterana upotreba računara. Pandemija je mnoge ljude naterala da rade od kuće i da sve više vremena provode za računarima i u zatvorenom prostoru, a to je dovelo do znatnog povećanja broja pacijenata koji dolaze sa simptomima suvog oka. Pri dužem gledanju u ekrane, ali i čitanju, vožnji ili gledanju televizije, nesvesno manje trepćemo i tako smanjujemo izlučivanje suza i njihovo razmazivanje po oku. Ako nosite kontaktna sočiva, taj problem postaje još izraženiji.

Ljudi koji imaju neki hormonski poremećaj, pogotovo štitne žlezde, ili žene koje su u menopauzi imaju izraženu suvoću oka. I pacijenti s autoimunim bolestima kao što su sve vrste artritisa, sistemski eritemski lupus (SLE), Sjogrenov sindrom i slično imaju teži oblik bolesti koji često traži dodatnu terapiju uz veštačke suze. Operacije na oku prolazno oštećuju suzni film, pogotovo kod pacijenata koji već imaju taj problem. Neki lekovi, na primer, antidepresivi, pojačavaju suvoću oka. Ljudi koji rade u okruženju u kojem se vazduh prekomerno greje ili hladi ili u zatvorenim klimatizovanim sistemima, kao što su bolnice, poslovne zgrade, hladnjače ili kuhinje, imaju popriličnih problema s očima.

6. Kako lečiti suvo oko?

Sindrom suvog oka leči se veštačkim suzama koje popravljaju naš suzni film. Danas su zlatni standard veštačke suze bez konzervansa s povećanom viskoznošću kako bi suzni film duže ostao stabilan i postojan. Uz njih se mogu koristiti gelovi za vlaženje oka, pogotovo pre spavanja jer se oči najviše isušuju tokom noći. Postoje i kortikosteroidne, zatim ciklosporinske kapi, kao i brojne metode lečenja suvog oka koje svakim danom sve više napreduju upravo zbog sve većeg broja pacijenata s tim problemom. Prevencija uključuje edukaciju pacijenata o uzrocima suvoće i, ako je moguće, o njihovom otklanjanju, uređenju radnog i životnog okruženja, na primer, o vlaženju prostorija, izbegavanju neprekidnog rada za računarom, provetravanju prostora, odgovarajućoj klimatizaciji i grejanju prostora. U retkim slučajevima suvo oko može dovesti do ozbiljnih problema s vidom, a kod velike većine predstavlja samo nelagodu i smetnju u normalnom svakodnevnom životu.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više