Pod kataraktom se podrazumeva svako urođeno ili stečeno zamućenje sočiva bez obzira na efekat na vid. Glavni simptom pojave katarakte je postepen pad vida na obolelom oku. Prema poslednjim izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) pojava katarakte je razlog slepila kod 48% slučajeva globalno, a prevedeno u ‚velike brojeve‘, oko 18 miliona ljudi (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima neki oblik slepila) zapravo ima kataraktu! U USA, u ovom trenutku, 20,5 miliona (17,2%) ljudi starosti preko 40 godina obolelo je od katarakte.

Prirodno biološko očno sočivo je zapravo providno. Osnovni zadatak sočiva je da propušta i prelama svetlosne zrake na putu ka mrežnjači, kao i da učestvuje u akomodaciji. Akomodacija je važan, refleksni akt kojim se postiže oštar vid na blizinu. Već od 45-e godine života slabi akomodacija i potom postepeno i nestaje. Vid na blizu postaje mutan i čitanje je otežano, pa je potrebna dodatna korekcija – naočarima. To je prirodan proces starenja.

Usled brojnih metaboličkih promena, očno sočivo gubi providnost i menja boju, najčešće starenjem. Katarakta može nastati u bilo kom uzrastu, od beba i dece (urođena) – do kasne starosti (senilna) koja je i najčešća. Uzroci i faktori rizika su brojni: starenje (senilna katarakta), nasleđe, infekcije u trudnoći (urođena katarakta), metaboličke bolesti (dijabetes npr.), zračenje, pušenje, alkohol, neki lekovi, dehidracija, poremećaj ishrane i elektrolita, trauma (komplikovana traumatska katarakta) i visoka kratkovidost.

Najčešća vrsta katarakte su tzv. staračke katarakte. Nastaju posle 60. godine života i najčešće su progresivne. Genetska predispozicija, takođe, igra značajnu ulogu. Nasleđivanje bolesti ide uglavnom ženskom linijom i u tom slučaju pojava katarakte kod narednih generacija je u ranijoj starosnoj dobi. Katarakta može nastati i nakon povrede oka. Do nastanka katarakte može doći i dugotrajnom upotrebom određenih lekova, kao na primer u terapiji artritisa ili astme, ali i kod terapije mentalnih oboljenja. Sekundarni efekti diabetes mellitusa, između ostalog doprinose i razvoju katarakte. U rizičnoj grupi su i oni koji su dugo izloženi sunčevoj svetlosti, bez korišćenja zaštitnih naočara.

UV zračenje utiče na kvalitet vida i jedan je od uzroka nastanka katarakte. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe kojima je posao vezan za bilo koju vrstu zračenja. Katarakta kod dece može biti razvojna anomalija ili nastati posle određenih infekcija majke tokom trudnoće. Tada je urođena. Katarakta, često prati druga oboljenja oka poput uveitisa, retinopatije pigmentoze i dr. U svakom slučaju katarakta značajno utiče na kvalitet života, a njena progresija dovodi do slabovidosti, nekada i do slepila, samim tim i do invaliditeta.

Simptomi katarakte su poznati, ali veliki deo njih mogu biti propratne pojave drugih bolesti. Najčešće manifestacije odnosno simptomi katarakte su: zamagljen vid na daljinu, nejasan vid, naročito noću, osetljivost na svetlost (fotofobija) i zableštavanje, učestale promene dioptrije odnosno naočara i kontaktnih sočiva, pojava duplih slika u jednom oku i izbledele, nejasne boje sa predominacijom žute boje. Noćna vožnja može biti veoma otežana, kao i vožnja po veoma sunčanom danu. Zableštavanje često onemogućava gledanje u datom trenutku, sa propratnom pojavom glavobolje. Duple slike dovode do porasta tegoba, a otežano raspoznavanje boja dodatno doprinosi osećaju nelagodnosti.

Neretko pacijenti pate od više simptoma istovremeno, što u velikoj meri stvara problem u normalnom funkcionisanju čoveka i njegovoj svakodnevici. Katarakta se lako i precizno dijagnostikuje pomoću biomikroskopa. Zamućeno sočivo se uklanja hirurški.

Da li ste znali da čak 30 miliona ljudi u svetu, godišnje treba da operiše katarktu? Samo trećina to i učini. Smatra se da je katarakta danas vodeći uzrok slepila u svetu. Katarakta je najčešći uzrok slabljenja vida na globalnom nivou, a posebno pogađa stanovništvo u zemljama u razvoju, gde često uzrokuje slepilo. Globalno, katarakta je vodeći uzrok slepoće i drugi uzrok slabovidosti koji pogađa sve dobi i etničke skupine što rezultuje sve većim opterećenjem zdravstvenih sistema. Od ukupno 2,2 milijarde osoba s oštećenjem vida na globalnom nivou, milijarda ljudi ima oštećenje vida koje se moglo spečiti. To je tzv. preventabilno slepilo. Među milijardu oštećenja vida koja su se mogla sprečiti, 65,2 miliona je posledica katarakte. Među 39 miliona (14%) slepih i 246 miliona (86%) ljudi sa slabim vidom prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 2010. godine, katarakta čini 50% uzroka slepila i 33% slabog vida. Od ukupno 285 miliona ljudi s oštećenjem vida u svetu, 90% živi u ruralnim područjima s nedovoljno ustanova za zbrinjavanje oboljenja oka. Sazrela katarakta može imati neposredne i dugoročne posledice kod odraslih starijih od 40 godina uzrokujući sekundarni glaukom i uveitis, povećavajući zavisnost od drugih i smanjenu aktivnost, ekonomski gubitak i mortalitet, smanjen kvalitet života i povećanje rizika od neuspeha.

Sama katarakta se uklanja hirurški. Operacijom oka, primenom ultrazvuka, komforno i brzo, bezbolno, za manje od deset minuta, u lokalnoj anesteziji – kapima, u jednodnevnoj hirurgiji – bez ostajanja u bolnici, vraća se kataraktom narušena vidna funkcija i binokulani vid. Zamućeno sočivo se primenom ultrazvuka odstrani i kroz isti mali rez od 2,2 milimetara, ubaci se malo savitljivo, intraokularno sočivo. Nema šava, nema bola. Time je omogućeno da vidite, odmah po operaciji. Izborom odgovarajućeg intraokularnog sočiva u dogovoru sa doktorom, na ovaj način se koriguje dioptrija na blizinu, ili na daljinu (monofokalni implant). Ukoliko ne želite da zavisite od naočara uopšte – ni za daljinu, kao ni za čitanje i kompjuter, onda je vaš izbor multifokalni/trifokalni implant. Samo bogato iskustvo u ovoj tehnici, kao i u rešavanju različitih komplikovanih slučajeva, daje maksimalnu sigurnost i korišćenje svih potencijala savremene oftalmologije danas.

Operacija katarakte radi se odmah kada počne da smeta vidu ili remeti svakodnevne aktivnosti. Ovo je moguće postići samo ultrazvučnom operacijom – fakoemulzifikacijom. Ranom operacijom, bez čekanja sazrevanja, izbegavaju se brojne komplikacije i omogućuava brza postoperativna rehabilitacija vida, bez ostajanja u bolnici. Čekanje da katarakta sazri stvara poteškoće u izvođenju zahvata na oku. Za odlaganje operacije katarakte dok ne sazri ne postoji ni medicinsko, ni ekonomsko opravdanje. Time se pacijent samosvesno uvodi u stanje privremenog slepila, koje može rezultovati depresijom i izolacijom, kao i mogućnošću čestih povreda i preloma.

Odlaganja katarakte kod osoba koje imaju udružene bolesti, takođe predstavlja problem. Na primjer, iza zrele katarakte promene na očnom dnu, nastale u udruženim bolestima oka (dijabetes, glaukom, makularna oštećenja i dr.) ne mogu se detaljno objektivno videti, pa ni blagovremeno delovati. Time vidna funkcija biva trajno oštećena. Kad su deca i bebe u pitanju trebalo bi je operisati što ranije, ukoliko je zamućenje na sočivu intenzivno ili centralno. Razlog je što deca tek razvijaju vid i odlaganjem operacije urođene katarakte može dovesti do trajne slabovidnosti.

Implantacija intraokularnog sočiva odnosno ugradnja veštačkog sočiva se podrazumeva i savremena hirurgija katarakte ne ostavlja dilemu da li ili ne ugraditi implant. Izuzetak od pravila su situacije na oku (upalne reakcije, ozbiljne traume i dr.) gde je nemoguće obaviti ugradnju veštačkog sočiva, kada se to obično ostavlja da se završi posle nekog vremena.

Generalno, savet je da se redovno odlazi na preglede oka jer se samo na taj način sprečava da neka stanja kao što je npr. glaukom trajno oštete vid. Na taj način se i pravovremeno uoči i katarakta. Ne treba čekati da vid oslabi jer iskustvo iz svakodnevnog života ide u prilog činjenici da retko tko od nas zatvara jedno oko i proverava kako vidi parnim okom. Tako se može desiti da katarakta na jednom oku ozbiljno sazri, a da osoba nema gotovo nikakvih smetnji sa vidom. Nije retko da pored katarakte, ako se dugo čeka, u međuvremenu na istom oku javi i još neko oboljenje. U takvoj situaciji sa operacijom katarakte definitivno zakasnilo, jer osoba koja i operiše kataraktu, ipak ne vidi zbog npr. senilne degeneracije makule, edema makule, glaukoma i sl. koji su bili sakriveni iza zamućenog sočiva.

Stoga se preporučuje, ukoliko ne postoji oftalmološko opterećenje, da se u starosnoj dobi preko 45 godina vrši redovna oftalmološka kontrola. Naravno, poseban kalendar pregleda kod oftalmologa postoji za decu, ali to je druga tema.