OTKRIVAMO

Stručnjak detaljno pojašnjava šta je lenjo oko i savetuje kako svi možemo brinuti o zdravlju oka

Piše: Lidija Jovanović, dr. med.

dr. med., specialista oftalmologije, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr. Vukan Čupić"

Dovoljno sna doprinosi zdravlju celog organizma pa i očiju, a evo još jedne važne stvari

— 25.10.2021. / 6 min čitanja

Od 2,2 milijarde ljudi u svetu koji imaju neku bolest oka, kod najmanje milijardu njih, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, bolest se mogla preduprediti. Uz starenje i genetske predispozicije, na zdravlje oka utiče još mnogo faktora na koje možemo uticati sami i tako prevenirati bolesti i unaprediti svoje zdravlje. Zato, prvi put u Srbiji, vodeći oftalmolozi, neurolozi, endokrinolozi, psihijatri, reumatolozi, otorinolaringolozi, estetski hirurzi, lekari opšte prakse, farmaceuti i inženjeri okupljeni u X Labu,expert research hubu JGL-a, analiziraju najnovija istraživanja i, primenjujući holistički pristup, otkrivaju kako se kvalitetno brinuti za zdravlje očiju i zašto je to važno za naše celo telo.

Specijalista oftalmologije dr med Lidija Jovanović za očuvanje zdravlja očiju savetuje: „Dovoljno sna doprinosi zdravlju čitavog organizma pa i očiju. Savet je i smanjenje korišćenja ekrana odnosno redovna primena veštačkih suza, ako smo primorani da provodimo više sati ispred ekrana, kao i obavezno nošenje sunčanih naočara zbog zaštite od zračenja.ˮ

1. Kako funkcioniše zdravo oko? Šta se događa s našim okom da bi se stvorile slike koje vidimo svake milisekunde?

Da bi oko funkcionisalo i da bismo imali jasan vid ono mora biti funkcionalno, tj. strukture oka moraju posedovati providnost, odnosno transparentnost (rožnjača, očno sočivo, očna vodica i staklasto telo). Elementi očnog dna treba da su sačuvanog integriteta: makula, odnosno foveola, u kojoj se formira slika, kao i očni živac, odnosno papila nervi optici (glava očnog živca), zahvaljujući kome se vidni impulsi šalju u mozak (centar za vid je u okcipitalnom režnju). Slike se stapaju zahvaljujući i sinergističnom i simetričnom delovanju spoljašnjih očnih mišića, zahvaljujući kojima lik predmeta koji gledamo pada na korespondentne tačke, odnosno tačke jasnog vida na oba oka. Ako se oko ne stimuliše svetlošću iz bilo kog razloga, naročito kod beba i male dece, ako postoji neprovidnost rožnjače (usled zapaljenja ili povreda), zamućenje očnog sočiva, tzv. katarakta, promene na očnom dnu, pre svega u tački jasnog vida, kao i promene u vidnom putu tog optičkog živca do vidnog centra, dovešće do narušavanja ili nemogućnosti stvaranja jasne slike. Najsavršeniji oblik binokularnog vida je dubinski stereo vid.

2. Šta je lenjo oko? Budući da se najčešće javlja kod male dece kako na vreme prepoznati simptome?

Lenjo oko predstavlja slabovidost (nejasan vid). Razvojna anomalija vidnog korteksa prisutna u ranom životnom dobu. Dakle, oko je u redu, organski uzrok se ne sagledava, ali detaljan pregled dovodi do otkrivanja jedne od navedenih refrakcionih anomalija: dalekovidnost, kratkovidnost, astigmatizam, strabizam (koji može biti udružen sa bilo kojom od ovih refrakcionih anomalija). Osnovna strategija lečenja ambliopije jeste obezbediti što je moguće jasniju retinalnu sliku i forsirati korišćenje ambilopnog (lenjog oka) okluzijom boljeg. Oporavak vidne oštrine je maksimalan kada se lečenje započne pre treće godine. Ambliopija predstavlja prepreku u razvoju binokularnog vida i okluzija je neophodno sredstvo u borbi protiv nje. Osoba sa ambliopijom je ograničena u obavljanju zadataka koji zahtevaju precizan dubinski vid. Razlika od dva reda na optotipu (tj. na tabli sa slovima ili brojevima po kojoj se procenjuje vidna oštrina) se uzima kao dijagnostički kriterijum za ambliopiju. Nelečena funkcionalna ambliopija može progredirati i vidna oštrina opadati čak i za vreme adolescencije. Senzitivan period u kome je moguće lečenje izgleda da se završava oko dvanaeste godine.

3. Šta je dalekovidnost, šta se tačno događa s našim okom? Kako prepoznati simptome na vreme?

Dalekovidnost je refrakciona greška, srećemo je na rođenju, može biti stalna ili progresivna. Oko je u većini slučajeva manje aksijalne dužine. Svetlosni zraci koji dolaze iz daljine i prolaze kroz prelomni sistem oka sastaju se iza tačke jasnog vida (fofeola centralis). Često dolazi do opadanja ove dioptrije, ako se radi o srednjem stepenu hipermetropije (+2,0 DSH- +3,0 DSH), u predškolskom uzrastu. Dalekovidnost može biti latentna ili manifestna. Dakle, radi se o plus dioptriji gde deca ne vide jasno ni na daljinu, ni na blizinu.
Bebe se rađaju s malim plusom. Danas i taj mali plus za školsku decu predstavlja problem zbog toga što deca previše vremena provode na kompjuteru i mobilnom telefonu, odnosno različitim vrstama ekrana. Na taj način se iscrpljuju, tačnije troše mogućnosti naprezanja oka. Obično se deca naprežu pri čitanju i pisanju ili korišćenjem ekrana, što rezultuje crvenilom očiju.

Ako je dalekovidnost udružena sa strabizmom predstavlja težu formu za lečenje. Oporavak vidne oštrine je maksimalan kada se lečenje započne pre treće godine. Poželjan bi bio pregled dece do druge godine života u porodici gde ima strabizma i slabovidosti, a pregled cele populacije u četvrtoj godini. Dobra saradnja roditelja, deteta, doktora i defektologa je ključ uspeha u lečenja. Kod novorođenih beba vid je slabo razvijen, fiksacioni refleks se razvija sa šest meseci, a akomodacija oko druge godine. Akomodiacija je sposobnost očnog sočiva da menja svoju prelomnu moć, da bi gledanjem bliskih predmeta nastala jasna na mrežnjači.

4. Šta je kratkovidnost, šta se tačno događa s našim okom? Kako prepoznati simptome na vreme?

Kratkovidnost je refrakciona anomalija, odnosno poremećaj refrakcije gde je aksijalna dužina oka veća pa se svetlosni zraci koji dolaze iz daljine posle prelamanja kroz optičke sredine fokusiraju ispred tačke jasnog vida.

Prepoznaje se lako jer deca ne vide na daljinu, odnosno kažu da ne vide na tabli u školi. Vrlo često stežu kapke. Sve im je mutno pa sledi iznenađenje kada stave naočare odgovarajuće dioptrije i vide jasan svet oko sebe. Teže se otkriva kratkovidnost jednog oka, najčešće slučajno, zbog toga što drugo oko koje najčešće nema dioptriju ili je ona manja, savršeno vidi. U pitanju je anizometropija – razlika u dioptriji jednog i drugog oka. Razlika od 0,5 do 1,0 može dati problem u razvoju vidne oštrine na lošijem oku, odnosno slabovidost.

5. Kako vi kao stručnjak brinete o svojim očima? Šta nam svima preporučujete bez obzira na godine?

Dovoljno sna doprinosi zdravlju čitavog organizma pa i očiju. Savet je i smanjenje korišćenja ekrana. Redovna primena veštačkih suza, ako smo primorani da provodimo više sati ispred ekrana. Obavezno nošenje sunčanih naočara zbog zaštite od zračenja. Istraživanja govore da prvo što treba da kupimo novorođenoj bebi jesu sunčane naočare.

REŠI TEST

IMATE SUVO OKO? ODGOVORITE NA OVA 4 PITANJA I SAZNAJTE KAKO DA TO PREDUPREDITE I ŠTA DA UČINITE AKO VEĆ IMATE SIMPTOME

REŠI TEST

Infografika

NAJDETALJNIJI POGLED U OKO: 10 ČINJENICA KOJE RAZOTKRIVAJU ZAŠTO SE TREBA BRINUTI O ZDRAVLJU OKA

Pročitaj Više